RECESIJA U 2023. GODINI? Upozorenje Svetske banke

Očekuje se globalni rast bruto domaćeg proizvoda od 1,7% u 2023, što je, ako se izuzmu recesije 2009. i 2020. godine, najniža stopa za skoro tri decenije, navodi se u izveštaju Svetske banke, prenosi Rojters.

U prethodnom Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama, objavljenom u junu 2022. godine, banka je prognozirala globalni rast u 2023. od 3,0 odsto.

Međutim, kako je saopšteno, došlo je do velikog usporavanja u razvijenim ekonomijama, uključujući prognozirane oštre rezove na 0,5 odsto i za Sjedinjene Američke Države i evrozonu, što bi moglo da nagovesti novu svetsku recesiju za manje od tri godine nakon poslednje.

- S obzirom na osetljive ekonomske uslove, svaki dodatni nepovoljni uticaj, poput inflacije više od očekivane, naglog porasta kamatnih stopa da bi je obuzdali, ponovnog oživljavanja pandemije kovid-19 ili eskalacije geopolitičkih tenzija – mogli bi da gurnu globalnu ekonomiju u recesiju - upozorava Svetska banka.

Sumorni izgledi će biti posebno teški za tržišta i ekonomije u razvoju, dok se bore sa velikim teretom duga, slabljenjem valuta i rastom prihoda, kao i usporavanjem poslovnih investicija, čija se godišnja stopa rasta u naredne dve godine predviđa na 3,5 odsto, što je za oko polovinu niže u odnosu na poslednje dve decenije.

- Usporavanje rasta i poslovnih investicija imaće poražavajuće posledice na obrazovanje, zdravstvo, siromaštvo i infrastrukturu, uključujući i sve veće zahteve usled klimatskih promena - istakao je predsednik Svetske banke Dejvid Malpas u saopštenju.

Rast Kine u 2022. pao je na 2,7%, što je drugi najniži rezultat od sredine 1970-ih, izuzimajući 2020. godinu, kada je usled pandemije kovid-19 došlo do previranja na tržištu nekretnina i suše, koji su pogodili potrošnju, proizvodnju i ulaganja, stoji u izveštaju Svetske banke.

Predviđen je oporavak rasta na 4,3% za 2023. godinu, što je 0,9 procentnih poena ispod junske prognoze.

Svetska banka primećuje da su neki inflatorni pritisci počeli da jenjavaju krajem 2022. godine zbog nižih cena energije i roba, ali da usled novih rizika bazna inflacija može potrajati.

Ovo bi moglo dovesti do toga da centralne banke reaguju povećanjem kamatnih stopa više od trenutno očekivanog, što će dodatno usporiti globalni privredni rast, dodaje se u saopštenju.

Svetska banka je zatražila veću podršku međunarodne zajednice zemljama sa niskim prihodima koje su u sve većem riziku od dužničke krize.
Nova koncesiona finansiranja i grantovi potrebni su zajedno sa korišćenjem privatnog kapitala i domaćih resursa koji pomažu u povećanju ulaganja u klimatsku adaptaciju, ljudski kapital i zdravlje, navodi se u izveštaju.

Odbor izvršnih direktora Svetske banke ove nedelje razmatra novu "razvojnu mapu puta" za institucije u pravcu proširenja kreditnih kapaciteta usmerenih na klimatske promene i druge globalne krize.

(Sputnjik)