JOŠ SAMO MALO DO BETONSKOG "ZAGRLJAJA": Reporteri "Novosti" na gradilištu u Sremskoj Rači, gde se nad Savom podiže 1.320 m dug most (FOTO)
ČELIČNA konstrukcija mosta je savladala reku Savu pre skoro godinu dana. Teška je 5.500 tona. Majstori ovih zimskih, maglovitih dana, izlivaju, utežu i montiraju armirano-betonske, prethodno napregnute, nosače na raspone iznad obalnih stubova.
Tokom naredne godine, uz postojeći železnički i stari drumski, obale Srbije i Republike Srpske spajaće i novi most. Njime će se, međutim, voziti tek kada se završi 18 kilometara duga deonica od Kuzmina do Sremske Rače, deo budućeg auto-puta Beograd-Sarajevo.
Nije najzahtevniji, ni najduži koji je u Srbiji građen. Jedinstven je, međutim, i po tome što su njegovi najvažniji delovi, oprema, mašine, uređaji, pa i majstori - stigli iz Turske.
- Most će biti gotov sledeće godine, ali mu se svrha uspostavlja kada se završi cela trasa - objašnjava Dragan Jocić, nadzor JP "Puteva Srbije". - Pre tačno godinu završili smo čelični deo mosta. To je bio najosetljiviji posao na ovom mestu. Radili smo dva velika zahvata, na mestima stubova u reci. Sada se mostu pridružuju leva i desna prilazna betonska konstrukcija, čime će se most spojiti u jedinstvenu celinu. Gotovost konstrukcije mosta preko reke Save je oko 90 odsto.
Neobičan je i način na koji je konstrukcija premostila reku. Graditelji su najpre na obali podigli veliki nasip visine 12 metara i betonirali ga. Na njemu je spajana čelična konstrukcija, koja je kamionima prešla skoro dve hiljade kilometara iz turske fabrike.
- Uz veliki napor projektanta, izvođača radova i nadzora, za osam i po meseci sklopljena je i postavljena konstrukcija - dodaje Jocić. - Toliko je prošlo od početka sečenja elemenata konstrukcije u Turskoj do spuštanja na mesto. Svaka strana, pravac budućeg auto-puta, teška je oko 2.750 tona, a zajedno 5.500 tona. Cela konstrukcija je sečena i predmontirana u Turskoj. Ovde, na gradilištu je ukrupnjena i podužno prevučena na drugu obalu. Most je nad rekom dug 330 metara i konstrukcija se sastoji od 23 segmenta svaka. U cilju brže izgradnje i da se pobedi Sava, napravljen je privremeni plato. Brdo od više od 100.000 kubika šljunka. Platfroma je betonirana kao aerodromska pista. Svi ti moduli su kroz sistem kranova postavljeni u segmente na licu mesta. Tako ukrupnjeni, modul po modul, segment po segment je zavaren. Uveren sam da je ovaj čelični deo mosta najkvalitetnija konstrukcija izrađena u čeliku na ovim prostorima.
Kao i svaki projekat, i ovih 18 kilometara kroz sremsku ravnicu, i most na Savi, usporavaju sitne prepreke. Postojeći put Kuzmin - Sremska Rača, koji je tik uz prilaz mostu, ne sme da se zaustavi. Najveći deo posla se obavlja u Srbiji, ali se most završava u Republici Srpskoj.
- Imali smo dopunsko opterećenje i izazove, jer je deo radova i na teritoriji druge države - dodaje Jocić. - Neophodna je sinhronizacija nadležnih organa i institucija kako bi se obezbedile dozvole, završila eksproprijacija, regulisala carina. Projekat je suočen sa mnogim izazovima, ali ih rešavamo. Uz velike napore i izuzetno proaktivno učešće Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, investitora JP "Puteva Srbije", Ministarstva zaštite životne sredine, JP "Vode Vojvodine", JP "Vojvodinašume", kao i lokalnih samouprava i njihovih predstavnika, omogućeno nam je da u skladu sa zakonom i uslovima institucija uspevamo da obavljamo planirane radove. U predelu budućih pozajmišta šljunka, što nam je osnovni materijal, ima zaštićenih vrsta ptica. Na početku projekta je obavljeno deminiranje predela, da slučajno nije negde zaostalo neko ubojito eksplozivno sredstvo. Potom smo na trasi naišli na arheološko nalazište. Vrlo je specifična lokacija. Nije to samo napraviti put, već i obezbediti sve druge naložene i propisane uslove.
Most će biti dugačak ukupno 1.320 metara. Na čitavoj deonici su predviđene dve petlje - u Kuzminu i Bosutu. Ukupno je devet mostova, ali je ćuprija preko Save najveća i najpoznatija. Vrednost ugovora sa turskom firmom "Tašjapi", koji podrazumeva projektovanje deonice Požega-Kotroman, projektovanje i izgradnju deonice Kuzmin - Sremska Rača je 345 miliona evra. Svakog momenta na gradilištu u Sremu je oko 400 radnika.
- Najzahtevniji deo mosta je završen. Možda bi dosad bio i čitav most, ali se ukršta sa lokalnim putevima i tu je bio problem - pojašnjava Jocić. - Potrebne su dopunske dozvole za izradu alternativnih puteva. Uobičajeni način rada stranih kompanija je da angažuju i rade sa lokalnim podizvođačima. Turska firma je, međutim, donela svu opremu - asfaltnu i betonsku bazu, mašine, kranove, opremu, uređaje, dovela radnike... Podigli su kamp u Kuzminu na 12.000 kvadrata. Opremili su dežurnu ambulantu sa potrebnim osobljem i dežura sanitetsko vozilo 24 sata. Trenutno je na snazi redovna odbrana od poplava. Ukoliko Sava nadođe, to će nas zaustaviti privremeno i usporiti.
DALEKOVOD KOČI GRANIČNI PRELAZ
NA srpskoj strani je predviđena gradnja novog integrisanog graničnog prelaza. Biće na samom auto-putu, malo pre mosta. Sam prelaz je predviđen u dužini od dva kilometra. Obe kontrole će se obavljati na njemu, tako da će putnici u Republiku Srpsku ulaziti bez još jednog zadržavanja. Ubrzaće protok roba i usluga. Projekt se dorađuje, jer je na terenu baš na toj lokaciji veliki međudržavni dalekovod. Investitor je Republička direkcija za imovinu.
KRUŽNA RUTA DO SARAJEVA
MOST preko Save u Sremskoj Rači leži na ukupno 25 stubova, a dva su u vodi. Razmak između glavnih središnjih stubova je 150 metara. Rok za čitavu deonicu je, kako sada stoje stvari, sredina 2024. godine. Majstorima teren nije problem, ali jeste materijal. Zbog ekoloških zahvata teško dolaze do šljunka.
Auto-put Beograd-Sarajevo na severu kreće od petlje Kuzmin. Tu će namernici zapravo silaziti sa auto-puta Beograd-Šid. Preko Sremske Rače ulazi u Republiku Srpsku. Obilazi oko Bijeljine i dalje ide ka Brčkom. Od Brčkog će jedan krak ići ka Sarajevu, a drugi ka Banjaluci. Na južnoj strani, put će se nastaviti od Požege, dokle će iz Beograda putnici stizati "Milošem Velikim". Trasa je Požega-Užice-Kotroman-Višegrad-Sarajevo.
ŠEF ZIJA UČI SRPSKI
VEĆINA turskih radnika dolazi iz predela oko Crnog mora. Najviše ih je iz grada Trabzona.
- Ima kolega iz Adane, a ja sam iz Izmira - kaže nam šef gradilišta Zija, koji se upisao u školu jezika u Sremskoj Mitrovici kako bi savladao srpski. - Ovde smo došli pre oko tri godine. Pripremili smo kamp. Svakih šest meseci idemo na 15 dana u domovinu. Obezbeđene su nam karte. Svi radovi na građevini su teški, ali nam je dobro ovde. Imamo dosta vremena za odmor. Počinjemo oko osam ujutru. U deset sati je pauza od 15 minuta. U podne, pa do 13 časova je ručak. U 14 sati je još jedna pauza od 15 minuta. Oko 16 završavamo posao za taj dan. Radio sam 12 godina na granici Ujedinjenih Arapskih Emirata i Omana. Tu sam upoznao dosta Srba. Sviđa mi se Srbija.