MALINARIMA ISPLATILI TEK POLOVINU PARA: Proizvođači "crvenog zlata" žale se da nisu dobili sav novac za predati rod

Vremenske nepogode, naročito u ariljskom delu, dodatno su uništile rod, a onda je kao "grom iz vedra neba" puštena priča da će otkupna cena maline biti veća od 1.000 dinara. To se, međutim, nije dogodilo. Naprotiv, godinu će završiti u "minusu" i sa naplatom od 55 odsto predatog roda.

- Uputili smo zahteve da mali hladnjačari i zadruge uđu u Fond za razvoj ili kod drugih banaka, gde bismo dali robu u zalog, da proizvođači budu isplaćeni i da se pokrene ponovo život među malinarima - kazao nam je Božo Joković iz Nacionalnog udruženja za voćarske proizvode. - Do juna se pričalo o astronomskim cenama maline, čak se govorilo da može da košta i više od 1.000 dinara. Malinari su na "krilima" tih cena izneli period pripreme za berbu. A kada je došlo do prodaje, mali hladnjačari i zadruge nisu imali tržište. Proizvođači su predali malinu na akontnu cenu, koja je došla do 510, a negde i 550 dinara. Kada je, međutim, krenuo plasman, doško je do kraha i vrtoglavog pada cena.

Prema rečima Jokovića, u Srbiji je ogromna količina neplaćene maline, zahvaljujući padu cena. Prema zvaničnim podacima, s druge strane, svakog meseca, izvozne količine maline se povećavaju. Bio je manji pad u junu i julu, ali se posle to regulisalo.

- Malina se lepo izvozi, ali i uvozi! - upozorava Joković. - I to se uvoze po duplo većoj ceni nego što se ovde nudi u otkupu, na terenu. Kupuju malinu iz Poljske, Ukrajine, Bosne i Hercegovine. I to su veliki kontingenti. Kada bi male hladnjače prodale malinu po toj ceni, onda bi bez ikakvih problema mogli da isplate proizvođače. Država treba da stane iza malinara, jer zapadna Srbija nema drugi posao. Zaista je problem što veliki izvoznici ne kupuju robu, već plasiraju uvoznu ili neku svoju, a ne nabavljaju od malih hladnjačara ili zadruga.

POSKUPELA PROIZVODNjA

UDRUŽENjA malinara kažu da su im ove godine veliki hladnjačari isplatili oko 55 odsto predatog roda. Troškovi su, međutim, veliki. Prošle godine radna snaga je koštala 3.000, a sada 5.000 dinara po danu. Mineralna đubriva poskupela su 100 do 150 odsto, a kada je reč o hemiji za agrotehničke mere, neki preparati su skuplji i do 200 odsto.