MANJE RATE VIŠE PLATE: Sledeće nedelje očekuju se prva odobrenja bankarskih olakšica za građane

Olakšice koje je Narodna banka Srbije nedavno donela podrazumevaju da banke tamo gde procene da je neophodno mogu da omoguće dužu otplatu dinarskih pozajmica još tri godine, a stambenih još maksimalno pet godina. Zauzvrat, rate koje su prethodnih meseci porasle zbog skoka euribora i belibora biće smanjene. Duža otplata, međutim, stručnjaci upozoravaju - košta.

Prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, novi uslovi otplate nakon restruktuiranja kredita ne mogu biti za dužnike nepovoljniji u odnosu na ranije uslove. On, ipak, naglašava da produžetak otplate za banku znači da mora da obezbedi novac za taj novi period, što podrazumeva trošak.

- Na primeru kredita od 30.000 evra, sa preostalim rokom otplate od 20 godina, mesečna rata koja je 182 evra, sa produžetkom pet godina, biće snižena na 158 evra - objašnjava Vasić.

- Drugi primer kredita od 5.000 evra, gde je rok otplate produžen za tri godine, sa šest na devet godina otplate, rata bi se sa 84 evra smanjila na 71.

Računica kompletne otplate na kraju upozorenje je za dužnike, da "produžetke" uzimaju samo u krajnjoj nuždi. Kod, recimo, prvog slučaja zbog 24 evra manje rate i novog roka za još pet godina ukupna suma koju dužnik vraća se povećava za 3.720 evra. Ako otplatu završi kako je započeto, ali i pod uslovom da rata neće rasti i dalje, suma koju vraća banci je 43.680 evra, a sa produžetkom - 47.400 evra. Treba uzeti u obzir međutim, da bi trenutne rate mogle još da porastu, jer varijabilna kamatna stopa evroindeksiranih kredita zavisi od euribora, a dinarskih od belibora. Banakari kažu da situacija još nije stabilna, inflacija nije zaustavljena, pa da se ne može tvrditi da Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije neće i dalje podizati kamate.

Nove mere NBS u svim tim uslovima Vasić ocenjuje kao dobre, i za banke i za građane.

- Nekome je mnogo i 10 i 20 evra više za ratu. Ovo je jedna od mera koja bi trebalo da im pomogne - ističe Vasić i veruje da će svaka banka izaći u susret građanima i da nije precizno definisano koji su kriterijumi da građani ostvare to pravo.

- Ukoliko osećate i imate potrebu obratite se banci, to je zapravo dvosmerna ulica. Mogu i klijenti da iniciraju vremenski period otplate, a s druge strane može banka da vidi da klijent ima problem u redovnosti plaćanja i da ponudi ovu opciju.

NBS je na sednici IO donela odluku o usvajanju dva propisa, odnosno uvođenju mera koje će onim građanima, koji zbog porasta kamatnih stopa strahuju da neće moći redovno da izmiruju rate kredita, dati mogućnost da od banaka traže produžetak roka otplate. Kroz restrukturiranje kredita banke će moći klijentima da odobre novi rok otplate, koji će za keš i potrošačke kredite morati da bude kraći od devet godina, a za auto-kredite kraći od 11 godina, što je rok za tri godine duži od maksimalno dozvoljenog zakonskog rešenja.

Što se tiče stambenih kredita, dužnici će moći da rok otplate produže za pet godina.

PROBLEMATIČNI NISU PROBLEM

JOŠ se ne zna koliko će klijenata poslati bankama zahteve, niti koliko će ih biti odobreno, ali aplikacije za restruktuiranjem mogu da dođu s obe strane. Sudeći prema poslednjoj statistici UBS, prema kojoj je 2,5 odsto duga stanovništva u docnji, otplata više od 35,4 milijardi dinara trenutno je problematična. Više od 15 milijardi dinara stambenih kredita je u docnji, a banke imaju problem da naplate i gotovo isto toliko rata za gotovinske kredite. To je i dalje mala cifra naspram celokupnog duga, koji je oko 26 milijardi evra i u poređenju sa 2015. godinom, kada je problematičnih pozajmica u ukupnom dugu bilo 7,3 odsto.