PRVO IZVUKU PODATKE, PA KRADU NOVAC: Prevaranti putem linka od građana uzimaju informacije o računu

Dve čitateljke "Novosti" koje su se javile našoj redakciji uspele su da izbegnu zamku navodnog kupca njihovih polovnih proizvoda, koje su prodavale preko poznatih sajtova.

Posumnjale su da nešto nije u redu kada su shvatile da pokušava od njih da izvuče sve podatke o kartici, pa čak i kojom količinom novca raspolažu.

Građani smatraju da uglavnom prilikom onlajn kupovine neko može da im ukrade novac, ali ovi primeri pokazuju da i kada su u ulozi prodavca prevaranti lako mogu da izvuku podatke sa kartice koji su im potrebni za krađu novca sa računa. Stručnjaci upozoravaju da nikada ne treba ostavljati podatke na internet lokacijama do kojih se dolazi preko linka, jer to mogu biti lažne stranice koje veoma podsećaju na prave.

- Prodavala sam dečje stvari koje su prerasli i javio se čovek da pita za prsluk koji košta 600 dinara - objašnjava Jovana Marković iz Beograda.

- Rekao je da hoće da ga kupi i da plati, ali da ja treba da popunim podatke o svojoj kartici na stranici za koju mi je poslao link. Taj portal je izgledao kao da se transakcija obavlja preko "Pošte Srbije".

Kako dodaje, trebalo je da upiše broj žiro računa, CVC broj koji se nalazi sa zadnje strane kartice i datum isteka kartice. Na toj stranici je čak postojalo polje da odgovori koliko je sredstava raspoloživo na računu.

- Počela sam da popunjavam, ali kada sam videla šta se sve traži bilo mi je sumnjivo i shvatila sam da je u pitanju prevara - kaže Markovićeva.

- Ubrzo su me pozvali iz banke i rekli mi da neko pokušava da obavi transakciju sa mog računa i pitali su me da li ja to radim. Rekla sam im da nisam ja i blokirali su karticu.

Taj čovek je verovatno, na osnovu onih podataka koje sam delimično unela, pokušavao da skine novac. Srećom nije uspeo.

Slično iskustvo imala je i Snežana Dimitrijević na jednoj drugoj poznatoj platformi za kupovinu i prodaju robe. Ona godinama prodaje putem tog sajta garderobu koju porodica više ne nosi i stvari iz domaćinstva koje im nisu više potrebne.

- Javio mi se neki čovek putem aplikacije whatsapp, pitao je za tepih i rekao da hoće da ga kupi - navodi Dimitrijevićeva.

- Rekao je da bi mi platio, treba da mu dostavim broj žiro računa, CVC broj koji se nalazi sa zadnje strane kartice i datum isteka kartice. Odmah sam znala da je u pitanju prevara, jer je tih dana stalno stizalo upozorenje sa platforme da se ti podaci nikome ne dostavljaju i objašnjenje da ne postoji taj način kupovine.

Ona kaže da je odmah blokirala njegov broj, uradila skrinšot svega što je tražio i prijavila platformi tog čoveka. Sa porastom e-trgovine raste i broj prevara. Potrošači moraju da budu oprezni i kada pazare i kada prodaju robu putem interneta. Stručnjaci upozoravaju građane da vode računa kome ostavljaju lične i poverljive podatke. Kako ističu, uvek bi trebalo da kupuju preko zvaničnog sajta prodavnice i nikada ne bi trebalo da unose PIN.

- Građani ne bi trebalo da ostavljaju svoje podatke na internet-lokacijama do kojih se dolazi preko linka, jer to mogu biti lažne stranice koje veoma podsećaju na prave - savetuju stručnjaci.

- Ako veb-sajt liči na onaj koji ste ranije koristili, ali su domensko ime ili naziv prodavnice drugačiji, najverovatnije je u pitanju lažna stranica. Ukoliko kupci nisu sigurni u ispravnost sajta, ne bi trebalo da ostavljaju čak ni broj telefona kao kontakt za dostavu, jer i taj podatak može da bude zloupotrebljen. Prilikom onlajn kupovine nikada ne treba da se unosi PIN. Zahtev za njegov unos direktno ukazuje na mogućnost zloupotrebe podataka.

Nikada ne treba slati foto-kopiju kartice ili drugog dokumenta mejlom u inboks stranice na društvenim mrežama. Banke vam nikada neće tražiti da mejlom ili porukom promenite svoje podatke, potvrdite lozinku ili slično.

DOBRO PROVERITI VEB-ADRESU

Ministarstvo unutrašnjih poslova nedavno je upozorilo građane da se čuvaju mogućih prevara prilikom onlajn trgovine. Oni ukazuju da je potrebno da dobro provere veb-adresu sa koje kupuju ili na kojoj obavljaju bilo koje plaćanje.

- Ne plaćajte na stranicama koje ste dobili putem nekog linka, mejla ili društvenih mreža - savetuju iz MUP-a.

- Takođe, potrebno je da se uvek proveri da li je prenos podataka u komunikaciji sa sajtom koji se posećuje zaštićen i obavezno koristiti HTTPS i SSL protokole.

Nikada nemojte, kako ističu, slati podatke o kartici putem elektronske pošte, niti bilo kojim drugim sredstvom komunikacije.

- Ukoliko vam neko traži da slikate prednju i zadnju stranu vaše kartice i tu sliku mu pošaljete, nemojte to činiti, gotovo sigurno je u pitanju pokušaj prevare - objašnjavaju iz MUP-a.

- Proverite ono što vam se nudi na internetu. Kada naiđete na nešto što je mnogo dobro da bi bilo realno, razmislite više puta pre nego što se odlučite da to kupite.