NEMCIMA ZA ŠTEDNJU JOŠ 92 MILIJARDE EVRA: Naučna ustanova napravila kalkulaciju energetske tranzicije

I. Stanojević

13. 11. 2022. u 08:45

DOK Nemačku oštro kritikuju ostale članice EU zbog, kako kažu, ogromnih beneficija namenjenih građanima usled energetske krize, sa domaćeg terena Berlinu se upućuju predlozi novih paketa pomoći.

Foto Tanjug/AP

Studija, koju potpisuje Naučni centar Agora, tvrdi da su mere kancelara Olafa Šolca i njegove vlade tek kap u moru. Predlažu se dodatne 92 milijarde evra, a eksperti ove firme tvrde da će, ako dobije zeleno svetlo, projekat biti potpuno finansijski samoodrživ i imati trostruki efekat, po zaštitu klime, energetsku bezbednost i u borbi protiv inflacije. Program bi se realizovao u narednih 15 godina.

Agorin predlog antiinflatornog paketa mogao bi da, kako se tvrdi, pomogne Nemačkoj da istovremeno stavi pod kontrolu krizu fosilne energije i popuni rupe na polju zaštite klime. Iako se cena programa izražava u milijardama, bio bi i te kako isplativ, tvrde stručnjaci.

Po njihovim rečima, mere koje je donela savezna vlada više su usmerene na brzo olakšanje tereta za domaćinstva i industriju. S obzirom na drastična poskupljenja, to je itekako "tačno i važno", ali da bi se prevazišla energetska kriza, potrebne su i investicije koje stavljaju tačku na zavisnost od fosilnih goriva.

- Energetskom efikasnošću, obnovljivim izvorima energije i doslednim ulaskom u cirkularnu ekonomiju, možemo trajno da zamenimo uvoz fosilne energije i obezbedimo pristupačne cene energije - kaže Sajmon Miler, direktor Agore.

Kako navodi Agora, za energetsku tranziciju potrebno je 15, od ukupno 92 milijarde evra. Dve trećine novca treba da ide samo za izgradnju proizvodnih kapaciteta, a preostala trećina namenjena je jačanju radne snage, kao i nadležnima za planiranje i odobravanje projekata.

Drugi veliki deo od 20 milijardi evra ulio bi se u energetsku industriju. Prema ekspertima, novac je predviđen za obezbeđivanje investicija u obnovljive izvore energije, proširenje mreže električne energije i vodonika, podršku ofšor industriji i stvaranje inteligentnog rada i fleksibilnosti mreže. Planeri, takođe, žele da obezbede dugoročne ugovore o snabdevanju električnom energijom.

Najveći deo antiinflacionog paketa, teškog 30 milijardi evra, namenjen je promovisanju obezbeđenja toplote bez ugljen-dioksida u kućama "na socijalno pravedan način". Konkretno, sredstva će se koristiti za promovisanje obnove i zamene grejnih instalacija, posebno u domaćinstvima sa niskim prihodima.

Deo paketa od milijardu dolara trebalo bi da dobije industrija. Agora predlaže da se 15 milijardi evra stavi na raspolaganje za poseban program finansiranja za investicije u toplotne pumpe, elektrodne kotlove i tehnologije energetske efikasnosti, kao što su korišćenje otpadne toplote ili napredne tehnologije sortiranja i reciklaže. Pored toga, dodatna sredstva bila bi namenjena za finansiranje sporazuma o zaštiti klime za industriju čelika, hemijske i cementne industrije.

Foto D. Milovanović

Preostalih 12 milijardi evra otišlo bi za "obezbeđivanje uvoza energije i podršku globalnoj transformaciji". Na ovaj način moglo bi da se finansira brzo povećanje uvoza takozvanog zelenog vodonika, proizvedenog elektrolizom vode sa skoro stopostotnom obnovljivom energijom i gotovo nultom emisijom gasova staklene bašte. Istovremeno, ojačala bi se međunarodna klimatska i energetska partnerstva.

- Svaka turbina na vetar, svaki fotonaponski sistem i toplotna pumpa donose nas korak bliže nezavisnosti od uvoza fosilne energije, pre svih od Rusije, i osiguravaju da se Nemačka i Evropa postave kao centralno tržište za buduće tehnologije - poručuje Miler.

UŠTEDA ZA KLIMU

VLADA u Berlinu trebalo bi da potroši ukupno 92 milijarde evra na antiinflacioni paket a da, zahvaljujući njemu, uštedi maltene dvostruko - 160 milijardi evra. S jedne strane, ušteđeni novac iskoristio bi se za značajno proširenje kapaciteta za klimatski neutralne tehnologije i uklanjanje birokratskih prepreka. Tokom perioda od 15 godina, potrošene milijarde bi se, međutim, nadoknadile "ogromnim potencijalnim uštedama u uvozu nafte i gasa", tvrde u ovom istraživačkom centru.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Pogledajte više