KRIZA U EU UDARA I SRBIJU: Analitičari ocenjuju da u Evropi nema mnogo prostora da se spreči najgori scenario

Sve zavisi od daljeg razvoja odnosa između Zapada i Rusije. I evropske vlade se pripremaju za hladne dane. Kako ocenjuju njihovi analitičari, to se dešava u situaciji kada nema mnogo prostora da spreče najgori scenario nestašica energenata i nestanaka struje. Ta predviđanja nisu dobra ni za nas, jer krize i problemi u EU direktno utiču i na Srbiju.

Sagovornici "Novosti" ukazuju da bi do manjka struje u Evropi moglo da dođe ukoliko bude nedostatka gasa koji se koristi za njenu proizvodnju. Naša zemlja uvek tokom zime uvozi električnu energiju, i važno je da imamo od koga da je kupimo. Pomoćnik Sektora za strateške analize PKS, Bojan Stanić, ukazuje da bi nestašica električne energije u Evropi, osim njenog poskupljenja, izazvala i još veći ekonomski pad u EU.

- Čak i u situaciji da Srbija ima dovoljno svih energenata, da gas nesmetano teče, problemi u privredi Evrope odrazili bi se i kod nas - ističe Stanić. - Usporavanje privredne aktivnosti u EU dovelo bi do pada tražnje za našim proizvodima koje izvozimo na njihovo tržište, smanjenja priliva investicija i potencijalno povlačenje dela investicija. Usledio bi rast cena i pad kupovine moći, što bi značajno uticalo na socijalnu situaciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da nas očekuje paklena zima zbog rasta cena energenata u Evropi, ali da se Srbija dobro pripremila i obezbedila rezerve gasa. U EU se deo struje proizvodi iz plavog goriva, a prema Stanićevim rečima, njegova cena je u direktnoj korelaciji sa cenom električne energije. Ako raste cena jednog energenta, poskupljuje i drugi.

- Kada se smanji pristup industrije potrošnji gasa, povećava se potrošnja struje - navodi Stanić. - Privreda EU je zavisna od gasa, a njegova cena je pala zbog toplog vremena i zato što su evropske zamlje napunile skladišta. Ali, kada dođu hladni dani i poraste potrošnja, pitanje je da li su te rezerve dovoljne da se izdrži cela zima, a može da bude problema sa nabavkom tog energenta.

Kako ističe stručnjak za energetiku u "Dilojtu" i nekadašnji direktor u EPS-u, Željko Marković, cene, potrošnja i snabdevanje energentima zavisiće od temperatura.

- Prema sadašnjim prognozama, koje ne moraju da budu tačne, očekuje se da će doći do inverzije i da će blaža zima biti u centralnoj Evropi, a kod nas oštrija - navodi Marković. - Kada zahladni povećaće se potrošnja i krenuće poskupljenje energenata.

On navodi da je sada cena električne energije za kupovinu unapred za celu narednu godinu 402 evra po megavat-satu. Koliko će Srbija morati struje da uvozi, kako dodaje, to zavisi pre svega od temperatura, a onda i od toga koliko je proizvedemo. Povodom mogućnosti da na evropskom tržištu dođe do manjka struje, on ističe da se u EU pripremaju da izbegnu taj scenario, tako što su neke strateške rezerve, odnosno konzervirane elektrane na ugalj, vraćene u funkciju.

Srbija sada nema problema sa snabdevanjem gasom koji nam stiže "Turskim tokom". Imamo ugovorene količine sa Rusijom za isporuku, a u skladištima u Srbiji i Mađarskoj rezerve od ukupno 667 miliona kubnih metara plavog goriva. To su količine koje bi se koristile samo u situaciji da nam bude presečen dotok gasa. Nakon diverzije na gasovodima "Severnog toka" 1 i 2, i pokušaja da se to isto izvede i na "Turskom toku", što je Rusija sprečila, realan je scenario da se desi da neko uspešno izvede sabotažu i na tom cevovodu, putem kojeg se naša zemlja snabdeva.

MOŽDA JE SLEDEĆI "TURSKI TOK"?

PRED nama bi mogao biti "rat gasovoda". Sada kada je napravljen presedan sa "Severnim tokom", možda nije poslednji. Većina gasovoda je ranjiva. Jedan od kandidata za buduću sabotažu mogao bi biti "Turski tok" koji prenosi gas iz Rusije u Tursku, a zatim dalje u Bugarsku, Srbiju, Mađarsku. Ovo piše bivši novinar "Njujork tajmsa", Stiven Kinzer. Sabotaža "Severnog toka", kako ocenjuje, samo je najnoviji i najspektakularniji primer koji pokazuje koliko su gasovodi vitalni za političku i ekonomsku bezbednost mnogih nacija.

DEPONIJE UGLjA PUNE

STRUČNjAK za energetiku Željko Marković ocenjuje da je značajno da deponije uglja budu pune, jer u zimskom periodu može da dođe do otežanog transporta kada je u pitanju Kolubara, dok sa Kostolcem nema takvih problema. U slučaju kada nema dopremanja tog energenta, to su dovoljne količine da se TE-TO "Nikola Tesla" snabdeva 15 dana.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI