U INOSTRANSTVO PO BOLJU PLATU: Restoranima u prestonici, ali i širom Srbije, nedostaje veliki broj radnika, naročito konobara i kuvara
TRAŽI se kuvar sa iskustvom i pomoćni kuvar". "Hitno potreban kuvarski tehničar. Početna plata 100.000 dinara".
Ovako zvuče oglasi koji sve češće ispunjavaju kolone oglasnika i stranice časopisa za oglašavanje. U pitanju je još jedan zanat koji je danas u deficitu, zanimanje za čiju se diplomu deca utrkuju i za kojim potreba tržišta raste.
Stručnjaci za ovu oblast, ugostitelji, hotelijeri smatraju da je ključni razlog za manjak kuvara na tržištu, ekspanzija lokala koji služe hranu, ali i sve veći broj odlazaka u inostranstvo gde su kuvari mnogo bolje plaćeni.
Prema rečima Milenka Mijića, predsednika Udruženja ugostitelja Novi Sad, poslednjih nekoliko godina poput pečuraka su nikli koncept barovi, pabovi, razni kafići sa hranom.
- Ranije je bila jasna podela na objekte u kojima se služe pića i sa druge strane na restorane gde se služila hrana - kaže Mijić.
- Sada, gotovo svaki kafić nudi i hranu. Na potezu od nekoliko stotina metara ima veliki broj načičkanih objekata koji služe različite varijante kuhinje. Bilo da su to brza hrana i sendviči ili kuvana i nacionalna jela. Sa druge strane, ranije se za razne svečanosti mnogo više spremalo u kućnoj varijanti, a sada se gotovo sve naručuje, od predjela do glavnog jela. A posebno je velika ponuda raznih vrsta keteringa.
Kako naš sagovornik kaže, mladih školovanih kuvara nema ni približno potrebama, a da je princip takav da počnu kao pomoćni i da se, vremenom, kroz praksu obuče i "ispeku zanat".
- Sve su bolje plaćeni, pa više gotovo da nema plate ispod 90.000 dinara - objašnjava naš sagovornik. - Većina dobrih kuvara, koji rade u boljim restoranima i hotelima, zarađuje najmanje 1.000 evra.
Da je u pitanju težak, zahtevan i kompleksan posao smatra ugostitelj Dejan M., vlasnik poznatog restorana u Beogradu.
- Problem je u manjku ne samo kuvara, pomoćnih radnika, konobara, već ugostiteljskih radnika uopšte - kaže naš sagovornik.
- Dodatna je komplikacija što i posle prakse koju kuvar prođe, obuke i iskustva koje stekne u restoranu, čim se ukaže sezonska prilika za rad u regionu, oni odlaze za većom zaradom. Sa druge strane, odlični kuvari imaju status rok zvezda, za koje se restorani otimaju, jednako kao i gosti koji hrle da isprobaju ta majstorska jela. Često uzimam na praksu mlade koji se školuju, ali njima upravo nedostaje praktično znanje. I sve je veći broj njih koji odlaze na dalje školovanje u inostranstvo, u potrazi za boljim uslovima i većim uspehom.
Direktor Ugostiteljsko-turističke škole Igor Gvozden kaže da svake godine iz ove ustanove izađe oko 100 budućih kuvara i kuvarskih tehničara. Za oba smera je interesovanje ogromno i dvostruko veće od raspoloživih mesta. U ovu školu se odavno ne upisuju loši đaci. Naprotiv, najbolje rangirani maturanti imali su preko 95 bodova koliko se tražilo i za elitne gimnazije.
TEŠKO SE DOGOVARAJU OKO USLOVA
VELIKI problem je što, recimo, kuvari ne pristaju da rade za plate kao u periodu kada nisu bili traženi u tolikoj meri, dok poslodavci uglavnom ne pristaju da plate preko 100.000 dinara, koliko ovi kadrovi procenjuju svoj rad. Prema statistici sajtova za oglašavanje, u deficitarne visokokvalifikovane radnike uvršteni su i IT stručnjaci, inženjeri mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, matematičari, profesori fizike, lekari s odgovarajućim specijalizacijama i stručnjaci za finansije - računovođe.
PRAKSA
NAŠI đaci od prvog dana imaju priliku da praktično uče - kaže Igor Gvozden.
- Imamo odličnu saradnju sa privredom i deca stiču znanje i veštine na terenu. Na kraju školovanja, svi nađu zaposlenje, a poslednjih godina ovaj zanat je sve cenjeniji i plaćeniji.