KVADRAT SKUPLJI 40 ODSTO: Za novih 50 kvadrata u Beogradu treba izdvojiti 35.000 evra više nego pre tri godine

Б. Царановић 02. 11. 2022. u 09:15

JOŠ na prste mogu da se izbroje lokacije u glavnom gradu gde se "sveži" kvadrati stambenog prostora, tek izmalterisani, mogu pazariti za manje od 2.000 evra.

Novogradnja sve skuplja, Foto M. Anđela

Suma, koja je pre samo nekoliko godina izdvajana za najluksuznije delove prestonice, sada je gotovo minimum. Drastičan skok cene stanova, naročito ubrzan od početka rata u Ukrajini, pogodio je ne samo Beograd već i celu Srbiju.

Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena kvadrata novogradnje u Beogradu je dostigla 2.285 evra, što je za 10 odsto skuplje nego lane, za 24 nego pre dve godine, a više od 40 procenata u odnosu na 2019. godinu. Gotovo 700 evra skuplji je stambeni prostor po svakom kvadratu. Tako će nekog ko je odlagao rešavanje stambenog pitanja, recimo, isti stan od 50 kvadrata sada koštati za oko 35.000 više nego pre samo tri godine.

Ubedljivo najpaprenije lokacije glavnog grada su Savski venac, gde se nalaze oblakoderi Beograda na vodi, Vračar i Stari grad, gde prosečna novogradnja košta preko 3.000 evra.

- Kvadrat stana u novogradnji 2019. godine iznosio je 1.610, a ove 2.285 evra - podatak je iz poslednjeg izveštaja o stanju na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu ove godine. -

Maksimalna cena po kojoj se trgovalo kvadratima u novogradnji 2019. godine bila je 8.682, a sada 10.400 evra.

Ilustracija V. N.

Stanovi koji su već imali vlasnike tokom prethodna tri meseca prometovani su po povoljnijim cenama. Tako je u Beogradu prosečno stambeni prostor starogradnje mogao da se kupi po ceni od 1.863. Najskuplja starogradnja u Beogradu koštala je 5.195 evra po kvadratu.

- Kvadrat ispod 2.000 evra još se može naći u Resniku, u opštini Rakovica, na obodima grada, poput Zemun Polja i Sremčice - kažu nam u agenciji za nekretnine.

- Ledine i Mirijevo su već dogurali na 2.000, a Višnjička banja ih je "prešišala".

Prema rečima agenata za nekretnine, cene su prethodnih godina rasle i u drugim gradovima u Srbiji, u Novom Sadu gotovo istim tempom kao i u Beogradu, a tek koji korak iza u Nišu i Kragujevcu.

- Prosečan kvadrat novogradanje u Novom Sadu prodavao se u trećem kvartalu ove godine po prosečnoj ceni od 1.592 evra, što je za 12 odsto skuplje nego prošle godine u isto vreme, a čak 26 odsto nego 2019. godine - podatak je iz Izveštaja RGZ.

- Kada je reč o starogradnji, prosečna cena je skočila za više od 600 evra po kvadratu za tri godine.

Kako svedoči poslednji izveštaj RGZ, kvadrat u novogradnji u Nišu koštao je u proseku 1.177 evra, što je povećanje od 11 odsto u odnosu na 2021, a za gotovo četvrtinu nego 2020. godine. Interesantno je da je najveća cena stigla gotovo do 2.000 evra. Stanovi koji su već imali vlasnike koštali su u ovom periodu 1.110 evra.

Kvadrat novogradnje u Kragujevcu prethodnih meseci prodavao se za 1.193 evra, što je poskupljenje od 13 odsto, dok je starogradnja koštala 885 evra.

NAJVIŠE U BEOGRADU I VOJVODINI

INDEKS cena stanova u Srbiji u trećem tromesečju 2022. iznosi 138,08 i pokazuje oštar rast cena koji traje već celu godinu, saopštio je juče Republički geodetski zavod. Po rastu cena prednjače regioni Vojvodina i Grad Beograd, ali je kao i u prethodnih nekoliko tromesečja najsnažniji rast cena u regionu Južne i Istočne Srbije. S obzirom da cene i dalje snažno rastu, ukupna vrednost tržišta merena sumom ostvarenih kupoprodaje stanova i dalje je u porastu, i to za 12 odsto u poređenju sa trećim tromesečjem 2021.

STANOVI 57 ODSTO PROMETA

UKUPAN broj novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji u trećem kvartalu 2022. godine iznosio je 1,7milijardi evra, što predstavlja povećanje od 10,6 procenata u odnosu na isti period lane. Najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti imali su stanovi, u iznosu od 935,21 milion evra, od čega je u Beogradu za stanove izdvojeno 579,6 miliona evra. Učešće stanova u ukupnoj količini novca na tržištu u trećem kvartalu 2022. godine bilo je 57 procenata, što je za jedan odsto više nego prošle godine.

Pogledajte više