ZELENSKI NA UDARU ZBOG PROPASTI KLJUČNOG SPORAZUMA: Ukrajinski izvoz žitarica ne može se nastaviti po „starim uslovima“
UKRAJINSKI predsednik Volodimir Zelenski poništio je sporazum o transportu žitarica uz međunarodno posredovanje koristeći bezbedan prolaz u Crnom moru za udar na ruske ratne brodove, rekao je Vjačeslav Volodin, predsednik Državne dume, donjeg doma ruskog parlamenta. Moskva tvrdi da je Kijev slao jurišne bespilotne letelice preko rute predviđene za brodove za žito.
Foto: EPA
-Nastavak dogovora o žitu je nemoguć sve dok se bezbedan koridor koristi za terorističke napade, Zelenski je svojim postupcima poništio sve sporazume koje su posredovali Turska i UN.
Visoki zvaničnik Rusije je rekao da je korišćenje bezbednog koridora za napad na rusku Crnomorsku flotu „neprihvatljivo“ i da sporazum o žitu „ne može postojati pod starim uslovima“. Prema sporazumu sklopljenom u julu, strane su se složile da deblokiraju izvoz žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka. Ukrajina je, kao veliki proizvođač, među vodećim izvoznicima pšenice, kukuruza i ječma.
Moskva je u subotu optužila Kijev da šalje vazdušne i morske bespilotne letelice da napadaju ratne brodove u gradu Sevastopolju na Krimu, gde se nalazi pomorska baza. U napadu je oštećen minolovac, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Ministarstvo je tvrdilo da su se dronovi kretali koridorom predviđenim za brodove za žito, a da je jedan uređaj možda bio lansiran sa civilnog plovila angažovanog za transport žita.
Moskva je takođe saopštila da je jedinica britanske mornarice rukovodila napadom. London je odbacio optužbe. Rusija je potom u ponedeljak najavila zatvaranje koridora.
Zelenski je optužio Rusiju za ucenu i „namerno pogoršavanje krize sa hranom“.
Obraćajući se novinarima u ponedeljak, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je samo 3 do 5 odsto žitarica koje je otpremljeno sigurnim koridorom otišlo u siromašnije zemlje. Ujedinjene nacije su prošlog meseca izvestile da je 27 odsto brodova otišlo u „zemlje sa niskim i srednjim prihodima“ kao što su Egipat, Kenija i Bangladeš. Rečeno je da je 26% otišlo u „zemlje sa višim srednjim prihodima” kao što su Turska i Kina, dok je 47% otišlo u zemlje sa „visokim dohotkom”, kao što su Španija i Italija, dobavljačima pšenice, kukuruza i ječma.
(Informer)
BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI