OD SUŠE ŠTETA PET MILIJARDI EVRA: Sporazumom iz Pariza Srbija se obavezala na smanjenje emisije štetnih gasova
SRBIJA se ratifikacijom Sporazuma iz Pariza Okvirne konvencije UN o promeni klime obavezala na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prihvatila potrebu sprovođenja mera i aktivnosti koje vode adaptaciji na izmenjene klimatske uslove.
Foto Shutterstock
Na osnovu Nacionalno utvrđenog doprinosa iz 2022, Srbija se obavezala na smanjenje emisija GHG za 13,2 odsto do 2030, u odnosu na 2010. Inače, samo u periodu od 2000. do 2015. Srbija je pretrpela štetu više od pet milijardi evra, zbog elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa.
Potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, Srbija se obavezala da će postići neutralnost do 2050. godine. Postizanje klimatske neutralnosti zahteva dekarbonizaciju sektora energetike i podrazumeva značajno povećanje udela obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom miksu, kao i prestanak gubitaka energije kroz povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima.
Izmenjeni klimatski uslovi već izazivaju nesagledive posledice u sektorima poljoprivrede, vode, šumarstva, što linearno podrazumeva negativan uticaj na zdravlje ljudi, stanje prirode, proizvodnju i cenu hrane, a samim tim i stabilnost ekonomije u celini. Sektor poljoprivrede najviše može da očekuje posledice, odnosno smanjenje prinosa usled povećanja temperatura i veće učestalosti ekstremnih vremenskih prilika ukoliko se na vreme ne preduzmu adekvatne mere prilagođavanja.
Godine 2015. procenjeno je da klimatske promene najviše pogađaju prinos kukuruza. Ukoliko se ne primene mere prilagođavanja do 2030. godine, očekuje se smanjenje prinosa kukuruza u nenavodnjavanim uslovima od 58 odsto. Očekivane promene klime uticaće na smanjenja srednjeg mesečnog proticaja od skoro 30 procenata na manjim tokovima u južnim delovima Srbije, a na pojedinim vodotocima doći će do presušivanja vodotokova u određenim periodima godine.
PLAN ADAPTACIJE
KAKO bi ispunila očekivanja međunarodne zajednice, odnosno Sporazuma iz Pariza, Srbija je inicirala izradu Nacionalnog plana adaptacije, koja predstavlja osnov za finansiranje i identifikaciju potrebne pomoći u oblasti adaptacije. Izrada NAP je obaveza Srbije prema nacionalnom zakonodavstvu, odnosno Zakonu o klimatskim promenama koji je usvojen 2021. godine.