GRADI SE NOVI GASOVOD OD BARSELONE DO MARSELJA MORSKIM PUTEM: Francuska i Španija postigle dogovor!

„Dogovorili smo se da projekat Midket zamenimo novim projektom... koji će povezati Pirinejsko poluostrvo sa Francuskom, a samim tim i sa evropskim energetskim tržištem“, najavio je španski premijer Pedro Sančez na marginama samita Evropske unije u Briselu.

Nova gasovodna veza između Španije i Francuske proći će ispod mora. Gasovod će prvenstveno biti namenjen protoku zelenog vodonika, ali će kroz njega privremeno omogućiti i ograničenu isporuku prirodnog gasa za prevazilaženje energetske krize u Evropi, objasnio je portugalski premijer Antonio Kosta.

Prema rečima španskog premijera, gasovod je odgovor na pozive na solidarnost u Evropi protiv ucene ruskog predsednika Vladimira Putina. Sančez je dodao da će se lideri tri zemlje uskoro ponovo sastati kako bi razgovarali o vremenskom okviru i iznosu investicije. Tada bi trebalo da procene i koliki će biti doprinos pojedine zemlje projektu.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je kada je postignut dogovor da je imperativ da Evropa ostane ujedinjena.

U prvom kvartalu ove godine Španija je bila druga posle SAD po najavljenim ulaganjima u projekte proizvodnje zelenog vodonika.

Naftovod Midket, o kome se godinama razgovara i čija je izgradnja obustavljena 2017. godine iz finansijskih razloga, išao bi od Barselone preko Pirineja i povezivao se sa francuskom mrežom u Barbaru na jugu Francuske.

U Španiji je gasovod završen do 106 kilometara južno od granice, ali u Francuskoj mu nedostaje oko 120 kilometara.

Nemačka i španska vlada izrazile su podršku projektu, dok se Francuska protivila, tvrdeći da bi izgradnja gasovoda trajala predugo da bi doprinela rešavanju trenutne energetske krize. Dok je Španija tvrdila da bi naftovod mogao biti završen u roku od godinu dana, Francuska je to osporila, rekavši da je to višegodišnji projekat.

Madrid i Lisabon vide novu gasnu vezu kao ključnu za jačanje njihove energetske nezavisnosti i poboljšanje energetskih veza sa ostatkom Evrope. U EU je projekat shvaćen kao važan deo jačanja evropskog energetskog tržišta.

Francuska se tom projektu usprotivila, između ostalog, i iz ekoloških razloga, a prema mišljenju kritičara, trebalo je i da zaštiti domaću nuklearnu industriju od konkurencije.

S jedne strane, Francuska želi da snabdeva gasom sa svoja četiri LNG terminala u Nemačkoj, umesto da bude samo tranzitna zemlja za gas sa juga, nedavno je pisao Politiko. Dugoročno je računala i na prodaju vodonika koji bi se proizvodio nuklearnom energijom.

U vreme protivljenja Francuske, Španija i Italija su se poigravale idejom o morskoj vezi gasovoda između dve zemlje.

U Španiji, zbog neuobičajeno toplog vremena i usled toga smanjene potražnje, trenutno se bore sa prevelikim zalihama gasa, jer su sva tri njena skladišta puna, a šest gasnih terminala je potpuno zauzeto, pa desetine tečnog gasa (LNG) ispred njih na moru čekaju tankeri.

Španija ima najveći kapacitet LNG gasifikacije od bilo koje zemlje u Evropskoj uniji, sa 33 procenta, i najveći kapacitet skladištenja LNG. Među glavnim dobavljačima LNG-a su SAD i Nigerija, dok se gas dobija i iz Alžira gasovodom.

Nagomilavanje gasa na Iberijskom poluostrvu dovelo je cene do šestomesečnog minimuma, uz pomoć nedostatka gasovoda za isporuku viška gasa u druge delove Evrope koji se suočavaju sa većom potražnjom.

(RTV SLO)