SREDNJI KRAK TURSKOG HABA IDE U SRBIJU: Projekat najvećeg gasnog čvorišta Erdoganovi naučnici razradili tri meseca pre Putinove najave

Ovo otkrivaju turski mediji ističući da su njihovi naučnici razradili taj projekat tri meseca pre nego što je ruski predsednik Vladimir Putin, sredinom prošle nedelje, ovu ideju izneo u javnost.

Naši stručnjaci ocenjuju da je to realno i veoma dobro za Srbiju, jer ćemo, osim dodatne energetske sigurnosti, imati i finansijsku korist od naplate tranzitnih taksa.

Putin je prošle srede rekao da je Moskva spremna da preusmeri tranzit gasa iz oštećenih gasovoda "Severni tok" ka Crnom moru i Turskoj. Narednog dana o toj ideji razgovorao je sa svojim turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom, tokom njihovog sastanka u Astani. U petak je Erdogan istakao da neće biti čekanja i rekao da su dvojica lidera naložila relevantnim institucijama dveju zemalja da brzo počnu da rade na projektu stvaranja čvorišta u Turskoj za isporuku gasa Evropi. Ovaj predlog je došao posle diverzije na "Severnom toku" i pokušaja sabotaže na "Turskom toku", kojim gas stiže i u Srbiju.

Kako prenose turski mediji, njihovi naučnici inženjerskog fakulteta Univerziteta Gumušhane razradili su projekat gasnog čvorišta koji će moći da transportuje do 75 milijardi kubnih metara plavog goriva godišnje, tri meseca pre Putnove izjave.

Šef katedre za geofizički inženjering Univerziteta Gumušhane Nafiz Maden naglasio je da će oni pružiti sveobuhvatnu podršku realizaciji projekta. On je objasnio da je predviđeno da se energent u Evropu isporučuje preko Trakije, a to je oblast na krajnjem jugoistočnom delu Balkanskog poluostrva, podeljena između Grčke, Bugarske i Turske.

- Turska će distribuirati gas u Evropu preko tri različite rute - rekao je Maden.

- Južni krak će biti korišćen za snabdevanje Italije, srednji će ići ka Srbiji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Albaniji, a severna ruta ka Rumuniji, Sloveniji, Mađarskoj i dalje ka Nemačkoj.

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas smatra da je projekat realan i pametan. Njime se, kako dodaje, u igru vraća "Južni tok", čija je izgradnja obustavljena 2014. zbog pritiska Brisela i Vašingtona, što je nanelo štetu i našoj zemlji.

- To je dobro za Srbiju, jer bismo bili tranzitna zemlja i od toga bismo zarađivali - ocenjuje Vuletić.

- Nemačka je trebalo da bude centralno čvorište, bila je planirana izgradnja i "Severnog toka" 3, a sada će to bude Turska i na tome će da zaradi.

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak izjavio je krajem prošle nedelje da potencijal za snabdevanje Evrope gasom preko Crnog mora i Turske, nakon proširenja gasovoda "Turski tok", iznosti 63 milijarde kubnih metara godišnje. Upravo je toliki bio planirani kapacitet "Južnog toka", koji je trebalo je da ima četiri kraka. Srbija je trebalo da bude čvorište za snabdevanje regiona. Njegov kapacitet kroz našu zemlju iznosio bi oko 40 milijardi kubnih metara godišnje. Krajem 2012, procenjivalo se da će naša zemlja posle njegove izgradnje imati prihod od tranzitnih taksi od oko pola milijarde evra.

Ali, Sofija je pod pritiskom Vašingtona i Brisela odustala, a Putin je obustavio je taj projekat 2014.  Zamenio ga je "Turski tok" koji ima dva gasovoda po 15,75 milijardi kubika. Jedan je namenjen za snabdevanje Turske, a drugi - "Balkanski tok", za jugoistočnu Evropu, kojom gas stiže i do Srbije.

"Gasprom" je za "Južni tok" i izvoz 63 milijarde kubika gasa stvarao infrastrukturu u Rusiji. Kako ruski mediji prenose, iako je projekat otkazan, kompanija je nastavila da gradi kapacitete za isporuku do obale Crnog mora koliko je prvobitno bilo projektovano.

Po svemu sudeći, ta infrastruktura će se koristiti za povezivanje sa turskim gasnim habom.

ZABRANA IZVOZA GASA

VLADA Srbije donela je juče Odluku o privremenoj zabrani izvoza i iznošenja prirodnog gasa koja će važiti do 31. oktobra ove godine kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje domaćeg tržišta i sprečila moguća šteta po privredu i građane. Kako je saopšteno, ova mera je usvojena sa ciljem sprečavanja pretnje od kritične nestašice prirodnog gasa prouzrokovane poremećajem na globalnom tržištu energenata.

ENERGETSKI RAT TRAJE DECENIJU

ERA energetskog ratovanja, koja je rezultirala diverzijama na gasovodima, počela je pre 10 godina kada su SAD, po završetku izgradnje "Severnog toka" 1, počele sa pričom da Evropa ne sme da zavisi od ruskog gasa - ukazuje Jelica Putniković, urednica sajta "Energija Balkana".

- Projekat izgradnje turskog čvorišta je dobra ideja, posebno zato što bi Rusija sa Turskom mogla efikasno da ga kontrolište i štiti.