NE ZNA SE KO JE ZADUŽEN ZA TROVAČE: Nadležne inspekcije i komunalna policija sve teže kontrolišu ilegalne trgovce koji prodaju pečurke

I dok će za ovu trgovinu da odgovara "samo" žena od 72 godine, koja je prodavala otrovne pečurke, za koje najverovatnije nije ni znala da su takve, odgovornost je mnogo šira. Ona je samo jedna u lancu loše kontrole prodaje ilegalne robe u Srbiji. S druge strane, postavlja se pitanje i zbog čega narod kupuje ovakvu hranu koja nije kontrolisana, naročito što cenovno i nije mnogo jeftinija od one koja se prodaje u kontrolisanim uslovima.
Gradovi u Srbiji prepuni su "divljih" trgovaca, koji nude jaja, sireve, salame, suhomesnate proizvode, pa i pečurke, na mestima koja nisu predviđena za to. Gotovo da nema trgovinskog lanca, ispred kojeg, vikendom obavezno, ali i tokom nedelje, nema prodavaca. Komunalna policija najčešće ih ne rasteruje. Čak i kad naiđu, ilegalni prodavci se razbeže, ostave robu. To se najčešće dešava kod onih koji prodaju akciznu robu.

I u slučaju ovih nesrećnih ljudi u Šapcu, čini se da ne može da se utvrdi gde je žena prodavala otrovne pečurke. Više nije sigurno da li ih je prodavala po pijaci, na ulazu ili ispred. Sistem kontrole je postavljen tako da se na kraju ne zna ko je tačno odgovoran što se ona uopšte tu i našla. Naročito što su ljudi govorili da ona oduvek prodaje pečurke.

- Komunalna policija kontroliše vanpijačnu prodaju - rekao nam je Borko Jekić, šef komunalne policije u Šapcu.

- Što se tiče ovog slučaja prodaje pečuraka, žena ih je prodavala iz kese i šetala je po pijaci. Ona to radi. Prodaje unutra i ispred pijace, ali nema improvizovanu tezgu, već iz ruke prodaje. Da je ona imala neku kartonsku kutiju ili bilo šta, pa da reagujemo. Ovako, kad prodaje iz kese i šeta se, to mora da reši tržišna inspekcija. Komunalna najviše kontroliše vanpijačnu prodaju i to akcizne robe.

Kako nam je ispričao Jekić, često se prodavci, kada vide uniformisane službenike, razbeže. Spuste gepek ili zatvore vrata. Po novim pravilima, službenici mogu sada da idu u obilazak pijace obučeni u civilnu garderobu, tako mogu da prave akcije suzbijanja nelegalne trgovine. Dešava se da se samo okrenu i odu kada prodaju duvan. Vrednost toga što prodaju nije toliko velika pa im je bolje da je ostave nego da dobiju krivičnu prijavu, za akciznu robu.

- Ne možemo samo pijace da kontrolišemo, imamo i druga posla - govori Jekić. - Tako je i ova žena, pečurke nudila i prodavala na samom ulazu.

Kako su nam ispričali meštani Šapca, ispred pijaca već godinama se nalaze trgovci koji prodaju mešovitu robu. Posle incidenta sa pečurkama, oni su se povukli, ali građani veruju da će se, kada se situacija "stiša", ponovo vratiti. Tako, kažu, čuvaju socijalni mir.

Situacija je slična u svim mestima po Srbiji. Gotovo da nema beogradske pijace ili većeg supermarketa, ispred kojih, na improvizovanim kartonskim "tezgama" ljudi prodaju bukvalno sve. Od stare odeće, obuće, posuđa, polovnih malih uređaja bele tehnike, igračaka, duvana, do hrane. A kada naiđu komunalni milicionari, na scenu stupa "tihi dogovor" - uniformisani hodaju sporije, taman toliko da prodavci imaju vremena da sklone robu ili da se udalje od svog "izloga". Kazne se retko pišu.

Tako su komunalci slepi na "prodavnicu" u Bulevaru despota Stefana, gde jedan Beograđanin pored ulaza u supermarket poznatog trgovinskog lanca, godinama prodaje kobasice, salame, kulen, sireve, paštete, mesne nareske, te čokolade, kantice eurokrema i majoneza na ulici!

Oni sugrađani koji procene da im je kod komšije, makar i van frižidera i bez ikakve kontrole, jeftinije nego u samoposluzi, pazariće kod njega. Leti, na istoj lokaciji, u gajbicama se prodaje sezonsko voće - trešnje, jagode, maline, lubenice na kriške. Sir se ovako na ulici prodaje i u Bloku 21, a Prvomajskom ulicom u Zemunu vikendom se trotoarom jedva može proći od uličnih prodavaca.

Tako je i ispred Cvetkove pijace na Zvezdari, kod Pet solitera na Banjici i Vidikovačkoj pijaci, gde se trava ne vidi od ćebadi sa starim stvarima. Čim ugledaju uniforme, prodavci prostirke uprte na leđa i odlaze. Kazna za ovaj prekršaj u Beogradu za fizičko lice je 15.000 dinara.

PANČEVAČKO RUGLO

SVAKOG vikenda, već dve decenije, u Pančevu "radi" stara buvlja pijaca. I dok se ovde izvorno prodavala stara, odnosno polovna roba, poslednjih godina, ova pijaca se vikendom pretvara u nepreglednu kolonu duž magistralnog puta za Kovin. Odavno je prevazišla buvlju pijacu, pa se ovde prodaju hrana, kradena roba, voće i povrće... Uz to, svakog vikenda, posle ovih divljih trgovaca, ostaje gomila užasnog smeća koje se raznosi svuda po naselju. Komunalna policija, ovde, očigledno ne dolazi.

* * * * * * *

MINISTARSTVO: DOZVOLA SAMO FIRMAMA

MINISTARSTVO zaštite životne sredine, u skladu sa odredbama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune, izdaje dozvole za sakupljanje, korišćenje i promet određenih zaštićenih vrsta ili njihovih delova.

Pomenutom Uredbom je definisano da se otkupom i prometom samoniklih, jestivih gljiva, mogu baviti isključivo firme i preduzetnici koji su registrovani za tu delatnost.

Dozvola za sakupljanje, korišćenje i promet sadrži naziv firme ili preduzetnika, vrstu i količinu koja se može sakupiti, područje sakupljanja, kao i način i uslove sakupljanja.

Kako kažu u resornom ministarstvu, onaj ko se bavi branjem pečuraka, u obavezi je da organizuje stručnu obuku sakupljača zaštićenih vrsta, da svake godine proverava njihova znanja i da im izda potvrdu o stručnoj osposobljenosti sa rokom važenja za sakupljačku sezonu.

- Što se tiče kontrole prodaje robe na pijacama, taj posao je u nadležnosti tržišne inspekcije, dok je za robu van pijace nadležna komunalna inspekcija - ističu u Ministarstvu životne sredine.

BONUS VIDEO: 

I JESTIVE LIČE NA OTROVNE: Izložba gljiva u Banji Koviljači