NEMA VREMENA ZA SLAVLJE: Nova vlada Italije biće suočena sa velikim izazovima

28. 09. 2022. u 11:28

APSOLUTNI pobednik na proteklim parlamentarnim izborima u Italiji jeste koalicija partija desnog centra koju predvodi lider najveće partije Italijanska braća Đorđa Meloni, zajedno sa Forca Italijom Silvija Berluskonija i Ligom Matea Salvinija.

Foto: EPA

Od Velike Britanije, Amerike, preko Francuske i Španije, ali i drugih zemalja, pobeda desnice na izborima u Italiji bila je vest dana. Mediji su vest prenosili uz komentare da je to najekstremnija desničarska partija još od Musolinija koja je došla na vlast u Italiji.

Ono što u Italiji nazivaju centralnom desnicom u svetu nazivaju ekstremnom, ultra desnicom sa strahom da je to početak povratka fašizma u Italiju, te da će ova zemlja biti bliska poziciji Poljske i Mađarske u Evropskom parlamentu.

Melonijeva bi trebalo da postane premijerka, ali će zbog velikih nestabilnosti u zemlji imati malo vremena za slavlje.
 

Foto: Shutterstock/Ilustracija

 

Italijanska ekonomija suočava se sa ogromnim izazovima zbog velikog duga i poskupljenja energenata nakon izbijanja rata u Ukrajini. Udar po italijanske finansije i izgledi za dodatno povećanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke gurnuli su prinos na italijanske 10-godišnje obveznice na više od 4,5 odsto - u poređenju sa manje od 1 odsto u decembru, prenosi "Blumberg".

Pred novom vladom biće niz izazova:

Zakon o budžetu

Nacrt budžeta koji treba da bude predstavljen ubrzo nakon izbora, a koji će biti odobren do kraja godine, verovatno će biti samo skraćena verzija koja se fokusira na mračne ekonomske prognoze. To znači manje fiskalnog prostora za intervencije.

Melonijeva je obećala da će držati javne finansije pod kontrolom i pomoći Italijanima da prebrode krizu. Uz usporavanje rasta i uz rast kamatnih stopa, Melonijevoj će biti sve teže da održi balans bez povećanja deficita zemlje, što bi moglo biti nepoželjno na tržištima. Njen glavni saveznik Mateo Salvini iz Lige predlaže državnu subvenciju od 30 milijardi evra za ograničavanje troškova energije za preduzeća u predzimskom periodu.

Energetska kriza

Italija je do sada potrošila 66 milijardi evra na zaštitu svojih građana od povećanja cena struje i biće potrebno još više. Čak i samo produženje poreskih olakšica kompanijama koje troše mnogo energije do decembra koštalo bi skoro 5 milijardi evra, kažu sagovornici upoznati sa temom. Zemlja se suočava sa izgledom da plati dvostruko više za uvoz energije nego pre godinu dana, što je izazvalo zabrinutost za budućnost hiljada malih i srednjih preduzeća.
 

Foto:AP/Sara Spirković

 

Melonijeva se zalaže za ograničenje cene gasa u celoj EU, ali ona je spremna da restrukturira italijansko energetsko tržište kada dođe na vlast bez čekanja evropskih kolega. Odvajanje cene energije iz obnovljivih izvora od cene gasa koštalo bi 3 milijarde evra do 4 milijarde evra do marta, rekla je ona, i neće zahtevati dodavanje velikog duga Italije.

Banka Monte dei Paski di Sijena

Samo nekoliko nedelja nakon glasanja, Ministarstvo finansija Italije trebalo bi da uključi dodatnih 1,6 milijardi evra novih sredstava u nacionalizovanu "Banka Monte dei Paski di Sijena" u planiranom povećanju kapitala od 2,5 milijardi evra. Ovo je poslednji u dugom nizu pokušaja da se rekonstruiše posrnuli zajmodavac, koji je prvi put spasen 2009. godine i od tada je potrošio oko 18 milijardi evra gotovine poreskih obveznika i investitora.

Mauricio Leo, glavni ekonomski savetnik Melonijeve, pozvao je 11. septembra za odlaganje dokapitalizacije banke, uz obrazloženje da plan treba da sačeka do formiranja nove vlade. Nekoliko dana kasnije rekao je da bi to dobro došlo ako bi banka mogla da prikupi novac.

Čak i ako gotovinski poziv uspe, država će i dalje morati da napusti zajmodavca pošto su pregovori sa Uni Kredit propali prošle godine. Mateo Salvini iz Lige, koja je deo koalicije uz Braću Italije, rekao je da banka može napredovati na samostalnoj osnovi kombinovanjem sa svojim manjim italijanskim kolegama. Partija Braća Italije možda ima drugačiji stav, poput regulatora.

ITA ervejz

Odlazeća vlada premijera Marija Dragija ušla je u pregovore krajem avgusta sa grupom koju predvodi investicioni fond Certares, uključujući Er Frans-KLM i Delta Er Lajns Inc., o prodaji avio-kompanije rođene iz problematične Alitalije.
 

Melonijeva se usprotivila tom planu, rekavši da je pogrešno predati ITA ervejz stranim fondovima nakon što su potrošene milijarde na avio-kompaniju. Protivljenje pobednika izbora moglo bi da poništi dogovor pošto nema utvrđenog datuma za završetak ekskluzivnih pregovora. Sledeća vlada bi mogla da ode sa drugom grupom investitora ili čak da u potpunosti blokira privatizaciju prevoznika.

Telekom Italija

Telekom Italija trenutno pokušava da ubrza plan preokreta koji će dovesti do ustupanja kontrole nad svojom mrežom. U julu, odbor kompanije rekao je glavnom izvršnom direktoru Pjetro Labriola da odustane od kontrole nad mrežom i smanji preko 30 milijardi evra bruto duga tako što će razbiti telefonskog operatera na nekoliko jedinica i pronaći nove partnere.
 

Labriolin pokušaj da proda fiksnu mrežu kompanije grupi koju predvodi Kaza Depositi e Prestiti, KKR & CO. i Makuarie Grup Ltd je ispitana od strane stranke koju predvodi Melonijeva. Sa njom na čelu, planovi bi se mogli brzo promeniti.

Njena stranka promoviše plan da Telekom Italija postane privatna i rasprodaje imovinu telefonske kompanije u pokušaju da smanji gomilu dugova za više od polovine, rekli su ljudi upoznati sa ovim pitanjem. Đorđa bi podstakla ponudu za preuzimanje državnog zajmodavca Kaza Depositi, a zatim bi prodala oko 30 miliona mobilnih i fiksnih pretplatnika Telekoma Italije konkurentima za oko 13 milijardi evra, kažu ljudi.

 


Evropska unija

Foto: EPA

 


Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora u Italiji ukazuju da bi, s obzirom na pobedu partija desnog centra, moglo doći do nove i veće političke konfrontacije između članica EU, pogotovo o pitanjima koja se tiču porodice, tradicionalnih vrednosti i imigracionog cunamija koji sve više guta Evropu.

Stranka Braća Italije je pro-NATO i pro-Ukrajina i podržava sankcije Rusiji, za razliku od Lige i Force koje su ambivalentne u vezi sa tim merama.

Međutim, stranka je takođe bila i prijateljski nastrojena mađarskom predsedniku Viktoru Orbanu, podržavajući premijera te zemlje nakon što je rezolucija Evropskog parlamenta odlučila da se Mađarska više ne može definisati kao "potpuna demokratija".

Zbog toga, političari levog centra strahuju da će se odnosi sa ostatkom Evrope promeniti pod vladom koju predvodi Melonijeva.

Podsetimo, jedna četvrtina ukupnog novca Evropske unije namenjenog za oporavak od pandemije odlazi u Italiju.

BONUS VIDEO: ISPRAĆAJ ŠINZA ABEA: Oko 700 zvaničnika na državnoj sahrani

 
Pogledajte više