RASTU KAMATE NA ŠTEDNJU: Na domaću valutu povećane za jedan, a na devizne uloge za pola procentnog poena

Kako nam je rečeno u Udruženju banaka Srbije, kamate na dinarsku štednju u drugom kvartalu ove godine su u odnosu na isti period 2021. povećane za jedan procentni poen a na deviznu štednju 0,5 procentnih poena. Kada se posmatra kretanje štednje u poslednjih deset godina, dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem juna 2022. godine dostigla je 85,9 milijardi dinara.

Prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara UBS, poslednjih desetak godina beležimo ozbiljan rast štednje, kao i da je štednja u dinarima povećana za oko šest do osam puta. Dodaje da je rast štednje u evrima bio sporiji i iznosio je oko 35 odsto ali da evri i dalje preovlađuju u štednji naših građana.

- Ranijim motivima za štednju, među kojima je najvažniji bio stabilan kurs domaće valute, pridružio se još jedan motiv, veća kamatna stopa - kaže Vasić. - Sada smo u situaciji da imamo restriktivnu monetarnu politiku, koja je jedan od lekova da bi se smanjila inflatorna očekivanja. Sa novcem je ista situacija kao i sa drugim robama, kada ga nema dovoljno, cena mu raste i zato u poslednje vreme vidimo da polako rastu kamate na plasmane banaka a takođe i na depozite, kako na dinare tako i na evre. Veoma je pozitivna visoka pokrivenost kredita depozitima koja iznosi 91 odsto. Štednja je veoma važna za finansijsku stabilnost ekonomije a kada postoji štednja, postoje i plasmani kroz kredite građanima i stanovništvu.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, u prvoj polovini godine ukupna štednja stanovništva je rasla, što tumače kao poverenje građana u domaći finansijski sistem.

- Pojačavanje globalne neizvesnosti usled izbijanja krize u Ukrajini, koja se krajem februara nadovezala na dvogodišnju pandemiju, imalo je za posledicu rekordnu tražnju građana za stranom gotovinom, što je promenilo valutnu strukturu štednje u korist devizne - kažu u NBS. - Ova kretanja su već tokom aprila zaustavljena, a od juna dinarska štednja nastavlja da raste. U poslednjih 10 godina, dinarska štednja je povećana gotovo pet puta i krajem juna 2022. godine dostigla je 85,9 milijardi dinara. Pri tome, polovina ovog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije.

Kako dodaju, i devizna štednja raste u poslednjih deset godina, sa 7,9 milijardi evra polovinom 2012. godine na 13,2 milijarde evra polovinom 2022. godine.

- Najnovija polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od juna 2012. do juna 2022. godine, potvrdila je veću isplativost štednje u domaćoj valuti - kažu u NBS. - Presudni faktori koji su doprineli takvom rezultatu su, pre svega, postignuta i očuvana makroekonomska stabilnost duži niz godina, više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanje dinarske štednje. Uz to, na njenu veću isplativost uticale su blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike za ublažavanje negativnih efekata krize izazvane pandemijom i eskalacijom sukoba u Ukrajini.

ISPLATIVIJE OROČITI NAŠU MONETU

PREMA proračunu NBS, štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana i zanavljana u periodu od 10 godina bila je isplativija od depozita položenog na isti rok u evrima.

- Štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2022. godine, dobio preko 44.000 dinara više od štediše koji bi u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio isti iznos - podatak je NBS. - I nezanavljana štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana u prethodnih deset godina bila je isplativija, i to u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda. Dinarski štediša koji je od juna 2021. štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara dobio bi u junu 2022. preko 1.300 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio identičan iznos u evrima.