KIŠA ZAKASNILA BAR DVE NEDELJE: Posle perioda velikih vrućina, padavine minimalno ublažile gubitke ratara i voćara, osveženje stiglo prekasno

Uprkos kišama poslednjih dana, kako stručnjaci kažu, kad se podvuče crta, prinosi kukuruza biće manji za najmanje 1,5 tona po hektaru. Kada su slatki plodovi u pitanju, pojedini voćari, uglavnom uzgajivači jabuka, raduju se padavinama i pojačanoj vlažnosti ove nedelje, dok je za većinu drugih kiša zakasnila barem dve nedelje.

Prema rečima agroekonomiste Žarka Galetina, dok je pšenica "utekla" žegama, suncokret najotporniji na visoke temperature i manjak vlažnosti, kukuruz, soja i mnoge voćarske kulture loše su prošle ovog leta. U pitanju je pobačaj od oko 30 odsto.

- Ova kiša kukuruzu ne znači i ne može ga spasti jer su zakasnile presudne padavine u julu. Prinos verovatno neće preći 4,5 tona po hektaru - kaže Galetin.

- Ove godine bilo je 50.000 hektara manje posejano, ukupno oko 950.000 hektara, pa ako se dogodi da konačan rezultat bude pet miliona tona kukuruza, treba da budemo i više nego zadovoljni. Prosek prinosa kukuruza je oko sedam tona po hektaru, 2020. godine bio je osam tona po hektaru, dok se ova sušna godina može meriti sa najlošijim 2012. i 2017. godinom.

Kada je reč o voću, u proseku je sezona pala za pet do 15 procenata. Uzgajivači kajsija, breskvi, nektarina, ali i šljiva pretrpeli su velike gubitke zbog suše, dok još ima nade za jabuke i pojedine sorte kruški. Prema rečima profesora Zorana Keserovića sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, smanjeni prinos voća je 70.000 tona, a ukupan ovogodišnji rezultat biće oko 1,5 miliona tona slatkih plodova. Kako dodaje, trenutne padavine značajne su za formiranje pupoljaka za sledeću godinu.

- Problem je i dalje slaba mreža navodnjavanja i tamo gde se i proizvođači odgovorno ponašaju i koriste mogućnosti koje su im na raspolaganju, suša je imala mnogo manji uticaj - kaže prof. Keserović.

- Dok se oko 12 odsto površina pod stablima voća navodnjava, kada je reč o svim usevima, svega dva procenta je pod ovom mrežom. Ovo pitanje bi trebalo da bude projekat od nacionalnog značaja.

Kako stručnjaci podvlače, naučnici će morati da se u budućnosti sve više bave stvaranjem novih sorti, koje su otpornije na sušu i visoke temperature.

JAČA ZAŠTITA ZA JABUKE

DA kiša neće doneti spas mnogim voćnjacima, juče nam je potvrdio i Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo Čačak. Prema njegovim rečima, prolećni mrazevi, uz višenedeljnu julsku i avgustovsku sušu, izuzetno su naškodili voćnjacima u Srbiji, a za mnoge vrste berba je već završena. Jabuke će najbolje da prođu, ali savetuje voćarima da sada, zbog povećane vlažnosti, obrate pažnju na jaču zaštitu.

LAKŠE ĆE SE ORATI

- Kukuruz je već sazreo, tako da su prvi hektari već skinuti s polja. Prinos je oko šest tona po hektaru, što je za oko 40 odsto manje od uobičajenog višegodišnjeg roda - kaže za "Novosti" Živko Vasin, agronom u Osnovnoj zemljoradničkoj zadruzi "Žunji-Silak" u Temerinu. - Padavine će pomoći ratarima i da bolje pripreme zemljište za predstojeću jesenju setvu. Biće svakako lakše za oranje, odnosno da se strništa istanjiraju ili plitko uzoru. Z. G.