RIGOROZNE MERE ŠTEDNJE ŠIROM EVROPE: Izlozi u mraku, gase se reklame, prodavnice će raditi kraće

Rezerve gasa u EU su trenutno popunjene 71 odsto, oko devet odsto manje od cilja koji je EU postavila ranije ovog leta do 1. novembra, prenosi Indeks.

Zemlje članice su se obavezale da će smanjiti potražnju za gasom za 15 odsto do marta u okviru mera. Ulozi nisu isti širom EU. U Nemačkoj bi gašenje ruskog gasa teško pogodilo industriju i uticalo na sposobnost ljudi da greju svoje domove.

U Švedskoj i Finskoj, gde gas čini manji udeo u ukupnoj energetskoj šemi, uticaj bi bio manje drastičan.

Brojne zemlje u opasnosti, uključujući Nemačku i Francusku, uvele su planove za smanjenje potrošnje energije. To će imati "veliki uticaj" na smanjenje potrošnje u EU, rekao je Antonin Šapelo, politički direktor nevladine organizacije Koalicija za uštedu energije.

On je naglasio da će vlade, pored trenutnih mera za preživljavanje zime, morati da preduzmu i dugoročne korake, kao što su renoviranje zgrada kako bi bile energetski efikasnije i prelazak na ekološki prihvatljivije tehnologije centralnog grejanja.

Hrvatska: Plan redukcije je pripremljen

Hrvatska je već pripremila svoj plan. Potvrdio je to Dražen Jakšić, načelnik Instituta Hrvoje Požar i prokomentarisao kakvi se scenariji očekuju na jesen.

- Treba pozvati sve građane u što većem broju, kao i preduzetnike, da preduzmu mere štednje. Nikada nije bilo važnije da štedimo energiju nego sada, kako bismo izbegli redukcije u zimskom periodu, da rezervoari budu puniji i da skladišta gasa budu što punija - rekao je Jakšić.

On je objasnio i kako će se redukcije sprovoditi, ako ih bude.

- One se sprovode prema planu spremnosti za rizik, koji je izradio operater prenosnog i distributivnog sistema, trenutno je na odobrenju Evropske komisije i njime će se detaljnije definisati kako bi eventualne redukcije išle.

Francuska

Francuska je sredinom jula objavila plan "energetske trezvenosti". Većina mera je još u fazi izrade i očekuje se da će biti predstavljena krajem septembra.

Agnes Panier-Runačer, ministarka za tranziciju energije, upozorila je da vlasti nameravaju da zabrane radnjama da ostave svoja vrata otvorena dok rade klima uređaj i grejanje.

Takođe, u planu je i zabrana rada svetlećih reklama u svim gradovima od jedan do šest ujutru. Ova mera je već uvedena u gradovima sa manje od 800.000 stanovnika. Pariz očekuje da će novim planom smanjiti potrošnju energije za 10 odsto u poređenju sa 2019. do 2024. godine.

Francuska uvozi oko petinu svog prirodnog gasa iz Rusije.

Španija

Španija je zauzela radikalniji pristup od drugih zemalja EU. Već je donela uredbu kojom se preduzeća obavezuju da leti podese klimatizaciju na 27 stepeni, a naredne zime grejanje na 19 stepeni.

Vlada je naložila radnjama da ugrade automatske brave kako bi se sprečilo da vrata ostanu otvorena dok je grejanje uključeno, kao i da izlozi prodavnica budu u mraku od 22 časa. Domaćinstva za sada nisu u obavezi da se pridržavaju ovih mera.

Španija dobija samo oko 10 odsto svog gasa iz Rusije. Uprkos tome, stav Španije je da mere mogu kratkoročno smanjiti potrošnju gasa i nafte za pet odsto, što bi ih približilo cilju smanjenja potrošnje energije za sedam odsto do marta sledeće godine.

Nemačka

Nemačka najviše zavisi od ruskog gasa i jedna od najglasnijih zagovornika štednje. Međutim, još uvek nema obavezujući plan za smanjenje potrošnje energije. Krajem jula izdat je niz preporuka, od kojih će neke postati pravno obavezujuće.

Vlada je pozvala javne i poslovne zgrade da prestanu da greju "prostorije u kojima ljudi ne provode većinu vremena", kao što su hodnici i velike sale. Velike industrije, ali i domaćinstva, pozivaju se na štednju, i to tako da održavaju minimalnu temperaturu u svojim stanovima.

Robert Habek, nemački ministar ekonomije, najavio je prošle nedelje nove propise koji će se ticati uštede energije. U javnim zgradama biće dozvoljeno grejanje na maksimalno 19 stepeni Celzijusa, noću neće biti osvetljeni objekti i spomenici, kao ni reklamne table.

Kako ne postoje zajednički propisi, brojni nemački gradovi i pokrajine doneli su sopstvene mere, poput smanjenja ulične rasvete i postavljanja temperaturnih ograničenja u javnim zgradama. Berlin će ugasiti reflektore koji osvetljavaju 200 istorijskih zgrada i spomenika, dok je Bavarska najavila sopstveni plan za uštedu energije u zgradama javne uprave.

Italija

Kao i Nemačka, Italija je u velikoj meri zavisna od ruskog gasa sa oko 40 odsto uvoza iz Moskve prošle godine. Takođe, nije usvojen nijedan zajednički plan.

Ministar ekološke tranzicije Roberto Cingolani rekao je da neće biti drakonskih rezova u potrošnji, ali onda je vlada u julu objavila da izrađuje hitan plan štednje koji bi mogao da uključi ograničavanje grejanja na 19 stepeni Celzijusa zimi i hlađenja na 27 stepeni ljeti, smanjujući ulične osvetljenje noću i rano zatvaranje prodavnica.

Plan Italije je da smanji potražnju za gasom za sedam odsto do marta sledeće godine, delimično povećanjem proizvodnje električne energije na ugalj. Cingolani je uveren da Italija neće imati problema do februara, čak i ako Rusija potpuno obustavi snabdevanje gasom.

Poljska

Poljska nije donela nacionalni plan za uštedu energije. Isporuka ruskog gasa tamo je već obustavljena, a Poljake više muči nestašica uglja. Premijer Mateuš Moravjecki je u julu apelovao na građane da pre grejne sezone što bolje izoluju svoje domove.

On je najavio da će država domaćinstvima obezbediti milijarde subvencija za bolju izolaciju i kupovinu čistijih sistema grejanja. Energetski stručnjaci strahuju da će zemlji ove zime nedostajati između milion i dva miliona tona uglja.

Poljska je do sada oko 40 odsto svojih potreba za gasom zadovoljavala ruskim uvozom, ali gas ima devet odsto udela u njihovoj energetskoj korpi.

Češka

Do sada je izdat samo "priručnik" za uštedu energije za građane. Izmene propisa su navodno u pripremi, uključujući skraćenje zvanične grejne sezone, kojom se reguliše vremenski period tokom kojeg se toplotna energija mora isporučivati zgradama.

Češka je skoro u potpunosti zavisna od ruskog gasa, pri čemu najveći deo ide u industriju, a oko četvrtina se koristi za grejanje domaćinstava. Prosečna potrošnja gasa po glavi stanovnika je 20 odsto veća od proseka EU, što znači da bi smanjenje potražnje moglo imati ogroman uticaj.

Češka je najavila da će povećati proizvodnju uglja u slučaju nužde, a sada očekuje još pošiljki tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Holandije.

(Indeks)

BONUS VIDEO:

RAKETIRAN HOTEL "DONBAS PALAS": Nastradala jedna osoba