SERIJAL "NOVOSTI" (3): U KRUŠEVCU NE ZNAJU DA LI IKO ZALIVA - Centralna Srbija i Pomoravlje bez velikih sistema za navodnjavanje

U to ne ulažu dovoljno ni oni koji se ozbiljnije bave voćarskom ili povrtarskom proizvodnjom. Čak i tamo gde se koristi nešto za zalivanje, konkretnih podataka o površinama nema, jer niko nije u obavezi to i da prijavi.

Koliko iznosi površina obradive zemlje koja se navodnjava na teritoriji Kruševca, ali i koliko ima obradivih površina, u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi u Kruševcu - nemaju. Prema ranije objavljenim podacima, zasađena površina pod pšenicom iznosila je blizu 13.000, dok je ječam posađen na nekih 1.000 hektara.

U trsteničkom kraju, gde samo u Selištu i Velikoj Drenovi godišnje proizvedu i više od 10 miliona kalemova, kažu za "Novosti" da Zapadna Morava navodnjava njihovu zemlju.

- Za navodnjavanje koristimo sistem kap po kap, direktno iz reke - priča kalamar Ivica Kačarević iz Velike Drenove.

- Od reke zavisi više od 300 proizvođača samo u našem selu.

U poslednje vreme, ulaganja u sistem navodnjavanja su sve više prisutna. U selu Planinica kod manastira Ljubostinje, porodica Tošić je pre dve godine krenula sa saksijskom proizvodnjom borovnica, a po specijalnom sistemu, vodom se napaja čak 3.200 sadnica.

Prvu berbu imali su ovog proleća. Investicija je bila značajna, ali na većinu opreme daje se povraćaj, od pripreme zeljmišta, sadnog materijala, protivgradne mreže, pa sve do zalivnog sistema. Vraća se oko 40 do 50 odsto bez PDV.

- Ceo sistem je povezan sa kompjuterom i u posebnoj "komandnoj" sobi zadajemo parametre na osnovu informacija dobijenih iz same saksije - kaže borovničarka Ljiljana Tošić.

- Kompjuterizovani zasadi garantuju "fingiranje" najidealnijih planinskih uslova. U maksimalnom rodu, za tri do četiri godine, očekuje se prinos veći od pet kilograma po saksiji! To bi trebalo da donese najmanje 16.000 kilograma borovnica.

Ni pomoravski ratari nemaju razvijene sisteme za navodnjavanje, naročito ne na velikim površinama. Njih, uglavnom, koriste jedino oni koji u blizini njiva imaju opremu za navodnjavanje povrtarskih kultura, ali je broj zanemarljiv.

Opravdanje su našli u niskoj cena kukuruza, koja ne može da pokrije ulaganje, iako bi se ono isplatilo kroz dve do tri godine. Naročito kada su sušne godine, jer bi se tada novac veoma brzo vratio. Ovo nam je objasnio Miodrag Simić, stručni savetnik za ratarstvo u jagodinskoj Poljoprivredno-savetodavnoj i stručnoj službi.

- Veći je problem što nije urađena hidrološka studija da bi se videlo koliko je vode uopšte raspoloživo za navodnjavanje - ističe Simić.

- Trebalo bi ispitati koliko ima dubinskih, a koliko površinskih voda. Kao i da li bi moglo da se napravi veštačko jezero. U selima u kojima su poljoprivrednici nekada polivali zasade, voda se povukla ili je ima vrlo malo. Kada su leta sušna, seoske rečice presuše.

KAP PO KAP ZA JAGODE

ZANEMARLjIVE su i površine povrtarskih kultura koje se navodnjavaju. Uglavnom je reč o paprikama i paradajzu "na otvorenom", kao i sitnom voću poput borovnica, koje zahteva intenzivniju proizvodnju, objašnjava Milanka Miladinović, stručni savetnik za ratarstvo PSS Jagodina. Sistem kap po kap ima mali broj poljoprivrednika koji uzgajaju lubenice i jagodu na foliju. Poljoprivrednici više kopaju bunare ili vodu uzimaju iz vodotokova preko pumpi.

Sutra: Poljoprivrednici traže oslobađanje od takse za odvodnjavanje