SUŠA KOSI KUKURUZ: Stručnjacii upozoravaju da će tropski talas znatno umanjiti prinose
VELIKI deo hektara pod kukuruzom neće pregurati tropski talas koji već nedeljama prži, smatraju poljoprivredni stručnjaci.
Kukuruz teško odoleva nedostatku kiše, Foto Tanjug
Pšenica je, kažu, "pobegla", suncokret je najotporniji, a kukuruz, soja i mnoge voćarske kulture najgore će proći. Analiza pokazuje da će od 10 do 15 odsto biti manji prinos voća, a najmanje 1,5 tona po hektaru biće smanjen prinos kukuruza.
Čak je i kiša, koja je nedavno pala, zakasnila. Naročito što su Vojvodina i delovi Mačve malo vode dobili. Stručnjaci smatraju da kukuruzu više ništa ne može da pomogne. Klip kukuruza je završio formiranje, broj zrna i težinu. Sve je izdefinisano. Možda će biti od neke minimalne koristi kasnim sortama, ali ne nešto značajno.
Sasušene žitnice u Sremu uobičajena su slika ovih dana. Šteta je, kako kažu uzgajivači ogromna, pa čak i tamo gde je korišćena agrotehnička zaštita. Uz to, uprkos sušama deceniju unazad, prvi put su uočene ožegotine na stablima voća, i to ne samo na plodu već i na listu i mladarima.
Prema rečima agroekonomiste Žarka Galetina, velike suše nisu uticale na prinos pšenice u Srbiji, ali će zato proizvodni rezultati kukuruza, soje i suncokreta izvesno mnogo podbaciti usled visokih temperatura i nedostatka vlage.
- Ovogodišnji prinos će biti daleko ispod potencijala, jer širom Srbije ima hektara pod žitom koji će potpuno ostati bez prinosa. Sve je izgorelo. U ovo doba je trebalo da se događa popunjavanje zrna - kaže Galetin.
PRILAGOĐAVANjE I LOKACIJA
OSIM navodnjavanja, važan je faktor zaštite i kroz izbor sorte i pravilnog odabira kultura prema mestu uzgajanja - kaže prof. Keserović. - Moja preporuka je da se prilikom podizanja zasada vodi računa o uslovima, kao i o voćnim sortama koje su prilagodljive tim uslovima. Vojvodina nije pogodna za gajenje malina i u to su se nažalost na svom primeru uverili neki proizvođači.
- Od žitarica koje izvozimo suncokret je najotporniji na sušu i verovarno će imati solidan rod i ove godine - oko tri tone po hektaru i ukupan prinos od oko 700.000 tona.
Zato od kukuruza kod kog smo prošle godine imali 5,9 tona po hektaru, ne možemo da očekujemo više od oko 4,5 tone. Prošle godine je sa oko milion hektara koliko je pod kukuruzom, prinos bio oko šest miliona tona. Naše potrebe su oko 4,2 miliona tona, a ostalo će biti za vrlo skroman izvoz, sa prelaznim prošlogodišnjim zalihama.
Čak i da padne kiša za koju su se ratari molili nedeljama, spasa nema. Kako naš sagovornik kaže, navodnjavanje, prehrana mineralnim đubrivima, ali i ostale agrotehničke mere su na pojedinim parcelama spasle makar deo prinosa.
Slične muke i strepnje ovih dana muče i voćare. Ekstremne suše nisu poštedele ni stabla mnogih kultura, a ukupna površina pod voćem u Srbiji je 188.000 hektara.
- Očekuje se za najmanje 10 do 15 odsto manji prinos - kaže profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
- Od 2010. godine ukazujemo na klimatske promene i mnogi voćari su ozbiljno shvatili i štite stabla. Problem počinje već u januaru i februaru, koji beć uobičajeno budu topli i krenu pupoljci koje satre aprilski mraz. Zatim ih dočekaju suše u leto. Prvi put, međutim, ove godine vidim ožegotine na voću, i to na listu i mladarima.
Problem je, kako naš sagovornik objašnjava, mnogo veći, jer osim ovogodišnje loše berbe, krajem juna i početkom avgusta dešava se obrazovanje pupoljaka za sledeću godinu.
Tako ovogodišnja suša utiče i na prinos naredne godine. Kako naš sagovornik kaže, postavljanje protivgradne mreže ne štiti samo od grada već i od suše i sve više poljoprivrednika ima svest o važnosti toga, a koriste i subvencije države kada je ova mera u pitanju.