MATERIJAL POSKUPLJUJE, ALI GRADNJA NE STAJE: Na stovarištima Srbije cene 50 odsto više u odnosu na prošlu godinu

Kod manjih prodavaca visoke cene su proredile kupce. Kako saznajemo, u ciglanama je smanjena proizvodnja, tako da na nekim stovarištima nema dovoljno opekarskih proizvoda, posebno giter-bloka. Cena gvožđa je posle perioda pada, ponovo počela da raste, ali nije dostigla raniji rekord s početka građevinske sezone, kada se kilogram ovog metala prodavao za 250 dinara. Na stovarištima širom Srbije sada je situacija raznolika, gvožđe košta od 120 do 180 dinara po kilogramu. S druge strane, drveni materijal, poput greda, daski, letvi, pojeftinio je za oko 10 do 15 odsto.

- U BiH su zabranili izvoz peleta i zato proizvođači neće da ga prave - objašnjavaju nam na jednom stovarištu. - Umesto toga, povećali su proizvodnju građevinskog drvnog materijala. Zato ga ima više u ponudi, što je oborilo njegovu cenu.

Prodavac u jednom distributivnom centru konstatuje da cene non-stop skaču, i da bi on razmislio da li sada da ulaže u gradnju bilo čega da je u poziciji kupca. Ako u ponudi ima manjka nekog proizvoda, trgovci se snalaze, mnogi ne mogu da čekaju domaće proizvođače, već uvoze, tako da na kraju, ipak, nabave sve što je potrebno i poručuju da je najskuplje ono čega nema. Gradnja stambeno-poslovnih objekata nigde nije stala.

Ko se ponadao da bi pojeftinjenje nekih metalskih proizvoda i drvne građe moglo da spusti cenu nekretnina, brzo se razočarao. Stručnjaci objašnjavaju da je tržište nestabilno i da posle pada cene određenih građevinskih artikala, opet može da dođe do njihovog naglog rasta. To se upravo dešava sa gvožđem. Treba imati u vidu i da su troškovi transporta ovog materijala veliki zbog krize. Ne očekuje se da će investitori smanjivati cene kvadrata, a na njihovo formiranje u Srbiji, osim lokacije, najviše utiče tražnja, koja ne jenjava.

Dragan Leković, jedan od menadžera prodaje na najvećem stovarištu u Beogradu, kaže da je razlog za manjak giter-bloka, jer se proizvođači sve više orijentišu na energetski, koji ima bolja termo-svojstva.

- Međutim, kupci i dalje traže giter, ali mi pokušavamo da im objasnimo da je ovaj drugi bolji - ističe Leković.

- Cena gitera je 55,20 dinara plus PDV po komadu, dok je energetski 153 i porez. Ali, za jedan kvadrat zida potrebno je 20 giter-blokova, a 10,5 energetskog.

On navodi da crepa sada ima nešto više, jer je na tržište ušao još jedan domaći proizvođač. Komad je lane koštao oko 80 dinara, a sada je oko 113. Opeka je 30 dinara po komadu. Cement je poslednji put poskupeo u junu za oko 10 evra, a tona sada košta 17.000 dinara plus PDV.

U Novom Sadu stovarišta građevinskog materijala dobro su snabdevena. Prema rečima naših sagovornika, cene su prilično veće u odnosu na lanjske, ali u poslednje vreme, kako kažu, ima i poneko pojeftinjenje. To se pre svega odnosi na armaturu koja je u martu koštala čak 220 dinara za kilogram a trenutno je 140 dinara.

S druge strane, na leskovačkim stovarištima, nakon pojeftinjenja, gvožđe ponovo počinje da raste i trenutno se prodaje za oko 160 dinara po kilogramu. Ovde ima svih građevinskih proizvoda u dovoljnim količinama, ali prodavci kažu da je potražnja manja u odnosu na ranije godine.

- To je posledica poskupljenja gotovo svih artikala, a posebno krovne građe i stiropora, koji se sad prodaje po ceni od 650 do 700 dinara po metru kvadratnom, što je najmanje dvostruko više - ističu prodavci.

U Leskovcu radi fabrika opekarskih proizvoda, a na stovarištima ima robe i drugih proizvođača. Cena crepa je od 75 do 120, a blokova "giter 4" od 58 do 60 dinara.

Kod jagodinskih prodavaca ima crepa i opekarskih blokova i to svih domaćih proizvođača. Njihova cena je sada viša od 30 do 50 odsto.

SNALAŽLjIVI ZRENjANINCI

NA području grada Zrenjanina i srednjeg Banata, građevinari se dovijaju na sve moguće načine da nabave proizvode koji nedostaju, da bi se izgradnja objekata odvijala bez zastoja.

- Enormno su poskupeli stiropor i gipsane ploče - kaže Nedeljako Stanić iz jedne drvare.

- Sada je cena gipsa 550, dok je prošle godine bila 220 dinara. Potpuno je neobjašnjivo da je cena cementa ostala ista, a da je kreč značajno poskupeo.

STIŽE IZ UVOZA

U LOZNICI se gradi oko 40 stambeno-poslovnih zgrada, pa vlasnici stovarišta moraju da uvoze, ne mogu da čekaju uvek domaće proizvođače.

- Crep nabavljamo u Hrvatskoj a giter-blokove u Mađarskoj - kaže nam jedan prodavac.

- Malo smo ljuti na domaće proizvođače zato što više proizvode termo-blokove nego giter. To rade jer im je isplativije.