POSKUPLJUJU STAMBENI KREDITI: Prvi put posle 11 godina Evropska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu
EVROPSKA centralna banka je prošle sedmice, prvi put posle 11 godina povećala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, više nego što se prvobitno očekivalo. To je prvo podizanje od jula 2011. godine, a razlog je nova srednjoročna projekcija privrednog rasta i inflacije za zonu evra. To za naše građane i privredu znači poskupljenje kredita u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom, a kojih je čak oko 80 odsto.
Foto: D.A.
Vrednost euribora koji direktno utiče na ove pozajmice, tromesečnog, bila je početkom 2022. godine negativna i iznosila je -0,57 odsto, da bi sredinom jula prešla u plus i danas iznosi 0,125 procenata. Šestomesečni euribor zabeležio je skok sa -0,539 odsto na početku godine na 0,635 procenata.
JOŠ JEDAN SKOK
EVROPSKA centralna banka je najavila i dalje zaoštravanje monetarne politike za septembar, kada se očekuje još izraženije povećanje referentne kamatne stope ukoliko srednjoročni inflatorni pritisci u zoni evra ostanu nepromenjeni ili se čak pogoršaju. Kako u NBS kažu, nastavak blagog zaoštravanja monetarnih uslova očekuje se i nakon septembra, kako bi se osiguralo da se inflacija u srednjem roku vrati na cilj od dva procenta.
Kako u Narodnoj banci Srbije kažu, tempo prelivanja povećanja kamatnih stopa na postojeće kredite u evrima zavisiće od dinamike usklađivanja kamatne stope propisane ugovorima o kreditu. Na novi plan otplate uticaće i vrednost glavnice, visina kamatne stope, kao to kada je kredit uzet i na koji period.
- U maju je prosečna kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima iznosila 2,4 procenta i nije promenjena u odnosu na kraj 2021. godine - kažu u NBS. - Sa druge strane, ta stopa za kredite stanovništvu je prošle godine bila niža za 0,2 procentna poena i iznosila je 2,6 odsto.
Čak 45,4 procenta potraživanja banaka od stanovništva, prema poslednjoj statistici iz maja, bilo je u evrima, a malo više od polovine 54,4 odsto su dugovanja u dinarima. Devizno zaduženje privrede je još veće, čak 76,5 odsto je dug u evrima, a 23,2 odsto u dinarima.
- Učešće kredita u evrima jeste i dalje visoko, ali treba imati u vidu da se u poslednjih 10 godina to učešće smanjilo, odnosno da su se pokazatelji dinarizacije popravili - kažu iz Centralne banke. - U tome su ključnu ulogu odigrali makroekonomska stabilnost i jačanje bankarskog sektora.
Prema podacima iz maja, bankama smo za stambene kredite dugovali 553,1 milijardu dinara, odnosno 4,7 milijardi evra, što čini oko 39 procenata ukupno odobrenih kredita stanovništvu. Ti krediti su gotovo u potpunosti indeksirani u evrima. Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije pokazuje da otplaćujemo ukupno 151.771 stambeni kredit.
DINARSKE POZAJMICE VEĆ SKUPLjE
KAKO od oktobra prošle godine NBS umereno zaoštrava monetarne uslove, i kamatne stope na dinarske kredite beleže rast. Prosečna kamata na novoodobrene dinarske pozajmice viša je za 0,4 procentna poena nego lane i iznosi 3,6 odsto,a za stanovništvo za 0,7 procentnih poena i iznosi 9 odsto.
- Kada je reč o troškovima otplate ranije uzetih kredita u evro-znaku, doći će do promene samo kod onih kredita koji su odobreni po varijabilnoj kamatnoj stopi, dok u slučaju kredita odobrenih po fiksnoj kamatnoj stopi, kojih je oko 22 odsto, neće doći do promene anuiteta - objašnjavaju u NBS. - Ipak, ne treba očekivati značajnije povećanje rata. Takođe, s obzirom na povoljnu makroekonomsku perspektivu Srbije i očuvan kreditni rejting, povećanje kamatnih stopa sa tržišta novca u zoni evra ne mora u potpunosti da se prelije na rast kamatnih stopa na nove kredite u evro-znaku na domaćem tržištu.
Kako naši sagovornici napominju, u uslovima visoke konkurencije banaka na domaćem tržištu, moguće je očekivati da deo povećanja troškova izvora finansiranja banke kompenzuju sniženjem svojih marži.