POČELA SNIŽENJA, OBRATITE PAŽNJU: Trgovci sada pogrešno računaju pojeftinjenje, pljušte žalbe potrošača

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) kažu da se građani sada najviše žale na odeću i obuću koja se prodaje i u onlajn i u fizičkim prodavnicama. Osim uobičajenih trikova prodavaca, primećeno je da sve više njih oglašava netačno sniženje.

- Na primer, trgovac napiše da je neki proizvod pojeftinio 20 procenata, a iz navedena stare cene, kada se izračuna vidi se da je zapravo 15 odsto - objašnjava Marko Dragić iz NOPS-a.

- Međutim, potrošače privuče taj procenat i retko ko posumnja i proverava da li je računica dobra.

On kaže da se trgovci i dalje prave prekršaj, tako što poskupe robu od 20 do 30 odsto u periodu pre sezonskog sniženja, da bi, kada počne akcija oglasili da je roba za toliko procenata pojeftinila, a zapravo se vratila na početnu cenu. Te zloupotrebe prodavaca teško može da uoči većina kupaca, ali Dragić navodi da je sve više edukovanih potrošača koji primećuju ove trikove i prijavljuju. Kako ukazuje, do takvih prevara dolazi, jer nedostaje inspekcijski nadzor kako bi se proveravale ulazne i izlazne cene.

- Važno je i da kupci znaju da ukoliko je oglašen najveći procenat sniženja, na primer 50 odsto, onda najmanje jedna petina proizvoda mora da bude obuhvaćena tim popustom - ukazuje Dragić.

- Ako je ponuđena roba u zanemarljivoj količini ili sa ciljem da se potrošač navodi na kupovinu druge vrste proizvoda, onda je to prekršaj.

Kako ističe, ponuđena roba treba da bude iz zimske i jesenje kolekcije, a ne letnje.

- U prethodnom periodu smo imali ekspanziju onlajn kupovine, koja je bila podstaknuta okolnostima izazvanim pandemijom, pa je najviše prevara bilo u ovoj elektronskoj trgovini - navodi Dragić.

- Sada se potrošači vraćaju fizičkim prodavnicama, tako da pristižu žalbe jednako za oba načina kupovine.

Naš sagovornik upozorava potrošače da ne kupuju impulsivno, već da dobro razmisle da li im je nešto zaista potrebno ili kupuju samo zato što je na sniženju. Čitav tim stručnjaka, u koji su uključeni sociolozi i psiholozi osmišljava ta sniženja i akcije kako bi naveli građane da kupuju stvari koje ili ne odgovaraju njihovim potrebama ili im uopšte ne trebaju.

Srpski potrošači su često razočarani, jer kod nas nema tako velikih sniženja kao u zapadnim zemljama. Čak i kada su oglašeni visoki popusti, oni su često samo prividni. U NOPS-u ukazuju da je naše tržište malo i nerazvijeno, i da veliki modni brendovi ne nabavljaju toliku količinu robe, kao što je to slučaj u Evropi. To je manji broj artikala, koji se kod nas proda i sa manjim popustima. Nabavku malih količina robe, prate i veće marže.

Dragić kaže da kada potrošači uoče bilo koju zloupotrebu to mogu da prijave tržišnoj inspekciji ili organizacijama za zaštitu potrošača. Međutim, kako ističe, nije poznato da je neki trgovac odgovorao zbog tih prekršaja. Zato je savet kupcima da budu oprezni kako bi izbegli prevare trgovaca.

Zakonom o trgovini propisana je prekršajna odgovornost u slučaju da se trgovac ne pridržava uslova za nuđenje i oglašavanje sniženja cena. Za utvrđenu nezakonitost, sledi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv prodavaca. Kazna se kreće od 500.000 do dva miliona dinara za pravno lice, kao i 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice.

SNIŽENjE I AKCIJA NIJE ISTO

SEZONSKO sniženje se oglašava dva puta godišnje i traje najduže do 60 dana. Zimsko počinje između 25. decembra i 10. januara, a letnje mora da startuje od 1. do 15. jula. Zakonom o trgovini razdvojene su vrste prodajnih podsticaja. Postoji jasna razlika između sezonskog sniženja, rasprodaje i akcijske prodaje. Za sve ove vrste podsticaja, osim za akcije koje traju do tri dana, prodavac je obavezan da istakne staru i novu cenu.

Rasprodaja može da se organizuje samo u slučajevima kada trgovac zatvara neki maloprodajni objekat, prestaje sa radom ili prodajom određene robe, a to ne može da učini onaj koji redovno posluje. Akcijske prodaje ne mogu da traju duže od 31 dana na određeni proizvod.