TRIKOVI KOJIMA MOŽETE UŠTEDETI STRUJU: Koliko troši frižider, zavisi od toga gde stoji

- Energiju najviše trošimo za grejanje, to je nekih 60 odsto, ostalih 40 odsto trošimo na neke uređaje koje koristimo u domaćinstvu. Među njima se svakako ističe bojler, ako pogledamo tih 40 odsto, on je najveći potrošač, sledi šporet, odnosno kuvanje, prati ga klima-uređaj, pa bi onda došla recimo veš-mašina i ostali kućni uređaji - rekao je prof. Banjac.

Koliko koji uređaj troši i kako da uštedite?

Kada je reč o mašinama za pranje, najveća potrošnja je kod zagrevanja tople vode.

- Veš mašina najviše troši na zagrevanje tople vode, to je deo koji moramo da smanjimo. Današnji deterdženti su prilično jaki, pa možemo da smanjimo temperaturu zagrevanja te vode, da stavimo na 30 stepeni. Ne treba da koristimo pretpranje pošto veš obično nije tako prljav. Prilikom sušenja ne treba da koristimo program za sušenje nego da iz centrifuge izađe relativno suv veš, a onda ga sušimo na vazduhu ko god ima mogućnosti. Potpuno je nepotrebno da još koristimo i sušilicu za veš - rekao je prof. Banjac u Jutarnjem programu na TV Prva.

Isto bi trebalo da uradimo i sa mašinom za pranje sudova.

"I tu možemo da smanjimo temperaturu vode koja se greje, da ne idemo na sušenje ako postoji ta mogućnost nego da ostavimo da se prirodno osuše. Naravno, kod svih tih mašina za veš ili sudove, bilo bi zgodno da uvek bude puna mašina, da ne peremo pola mašine".

Frižider - koliko troši zavisi od toga gde stoji

- Frižider je mašina kojom hoćemo da ohladimo jedan deo prostor, mada deluje da on zagreva prostor u kojem se nalazi jer toplotnu energiju iz unutrašnjosti frižidera prebacuje spolja. Ako ga držimo u nekom hladnom prostoru, onda će taj proces da bude intenzivniji i smanjićemo potrošnju električne energije. Zato nikako ne treba stavljati frižider blizu nekih grejnih tela – radijatora, šporeta, bilo čega što greje, ne treba ga izložiti suncu - objasnio je profesor.

Objasnio je i da ne treba unositi nikakvu toplu hranu u frižider, već je prvo ohladiti do spoljašnje temperature.

- Treba držati uvek poklopljenu hranu u frižideru jer namirnice isparavaju i hvata se led na onim hladnim površinama u frižideru i to otežava proces i dodatno troši energiju. Dobro bi bilo očistiti s vremena na vreme zadnju stranu frižidera - otkrio je prof. dr Banjac.

Šporet - još jedan uređaj koji se koristi svakodnevno, ali i ovde postoje opcije koje mogu da smanje račune za struju

- Ono što bih svakako preporučio je da se, ako postoji mogućnost, pređe na indukciono kuvanje zbog toga što mi hoćemo te namirnice koje se nalaze u šerpi da zagrejemo i termički obradimo. Kod indukcionih aparata i šporeta mi preskačemo onaj deo kada treba prvo da zagrejemo ringlu, pa da sa ringle toplota pređe na šerpu, pa na hranu. Ovde imamo hladnu ringlu, a energija se direktno prenosi na samu šerpu - rekao je on za TV Prva.

Kada voda ključa, smanjimo temperaturu jer više ništa ne postižemo držanjem ringle uključene na najjače, a dobra opcija je i kuvanje u ekspres loncu.

- Ako kuvate u ekspres loncu, on omogućava da se podigne pritisak, a samim tim i temperatura vode u loncu i onda će se i proces termičke obrade hrane daleko ubrzati.

Bojler - kako da četiri puta uštedite energiju?

- Najbolji režim bi bio da se ne preteruje sa temperaturom vode, posebno leti, nego da stavite na 50-60 stepeni, što je leti sasvim dovoljno. Ekonomski je najisplativije da se bojler uključi uveče, a da se sutradan po potrebi dogreva - kaže profesor Banjac, dodajući da se tuširanjem troši daleko manje vode nego kupanjem u kadi. Tu imate četiri puta uštedu energije - ističe on.

Klima-uređaji ne troše puno, ali mogu i manje

Klima uređaji ne troše mnogo, ali profesor ipak ima savete kako da troše još manje.

- Jedna od preporuka je da se ne hladi na ekstremno niske temperature, da ne stavite na 18 stepeni nego da rade na nekom režimu od 23, 24, 25 stepeni. Preporučuje se razlika od nekih sedam stepeni da bude između spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha, zbog zdravlja. Naravno, može i 10 stepeni, ali ne treba ići u užasno hladne prostorije, izlazak na toplo može zaista da ima loš zdravstveni uticaj - zaključuje prof. Banjac.

(Kurir)