"SEČE" RUSKI GASOVOD, A DRUGOG NEMA: Zorana Mihajlović gura Srbiju da se odrekne 40 odsto plavog energenta iz RF

Ona je u četvrtak izjavila da će naša zemlja sledeće godine moći najmanje 30 do 40 odsto gasa da dobija od drugih snabdevača, umesto iz Rusije, zahvaljujući interkonekciji između Srbije i Bugarske.

Dok najavljuje da ćemo tim gasovodom dobijati od 900 miliona do 1,2 milijarde plavog goriva, ministarka je zanemarila zakone fizike. Da bi uopšte gas mogao da stiže u našu zemlju, preko interkonekcije Srbija-Bugarska, osim srpske deonice gasovoda Niš-Dimitrovgrad, treba da bude izgrađen i cevovod sa bugarske strane do Sofije. Problem je što naši susedi još nisu ni ašov zaboli i teško je proceniti kada će završti taj projekat. Osim toga, nema ni slobodnih kubika koji bi tom trasom mogli da stignu do Srbije.

- Iduće godine u septembru Srbija završava deonicu Niš-Dimitrovgrad, i kroz taj gasovod moći će da stiže i gas od drugih snabdevača, pre svega iz Azerbejdžana i iz LNG terminala u Grčkoj - objasnila je ministarka.

Stručnjaci ističu da je ovo apsolutno nerealno i da nema mogućnosti da se realizuje. Kako kaže Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije, ta priča je iluzorna.

- Niti se zna kada će biti završena deonica u Bugarskoj, gasnog interkonektora između naše dve zemlje, niti iz Azerbejdžana može da nam stigne plavo gorivo gasovodima TANAP i TAP, jer su sve količine kaparisale Italija i Grčka - ukazuje Vuletić.

- Ni LNG terminal u grčkom Aleksandropolisu još nije u funkciji i pitanje je kada će biti.

Na ove činjenice ukazuje i stručnjak za energetiku Miloš Zdravković i dodaje da i kada bi kompletno bila izgrađena infrastruktura i kada bi postojali slobodni kubici za Srbiju, kapacitet interkonektora između Grčke i Bugarske, preko koga treba da stigne plavo gorivo do gasne veze Bugarska-Srbija, jeste mali, tek tri milijarde kubnih metara.

- Godišnja bugarska potrošnja je 2,4 do 2,6 milijardi kubnih metara, a ta zemlja je ostala bez ruskog gasa, jer je odbila da ga plaća u rubljama - navodi Zdravković.

- Teoretski i kada bi sve radilo i stizalo plavo gorivo tom trasom, oni će za svoje potrebe iskoristiti gas koji dobijaju, a to znači da bi za nas ostalo tek 400 do 600 miliona kubnih metara.

On ukazuje da nema mogućnosti da dobijemo gas iz Azerbejdžana, preko gasovoda TANAP i TAP, jer je to plavo gorivo rasprodato decenijama unapred.

- Teoretski, azerbejdžanski gas bi mogao i preko "Turskog toka" da stigne do Srbije, ali praktično ne - ističe Zdravković.

- To Rusi ne bi dozvolili, pa nisu oni gradili gasovod da bi pravili biznis Azerbejdžanu.

Osim što nije izvesno da će terminal za tečni LNG u grčkom Aleksandropolisu da profunkcioniše, kao što je najavljeno, krajem 2023. godine, Zdravković ukazuje da je on malog kapaciteta, 5,5 milijardi kubnih metara i da nema obezbeđen gas. A, kada ga bude imao, kako ukazuje, pitanje je po kojoj će ceni to biti.

- Postavlja se pitanje i da li će Grci odustati od ruskog gasa, a ako to učine, onda to znači da će odatle prvo Grčka da namiri svoju potrošnju, pa će deo otići za Bugarsku, a za nas teško da će nešto ostati - ističe Zdravković.

- Geografija nam ne ide naruku.

Našoj zemlji najpovoljnija cena

SRBIJI je godišnje potrebno tri milijarde kubnih metara gasa. Sa Rusijom je dogovoreno da 2,2 milijarde kubika dobijamo po najpovoljnijoj ceni u Evropi, od 310 do 408 dolara za 1.000 kubika, a 800 miliona kubika ruskog gasa kupujemo na tržištu.

NEMA ZAMENE ZA RUSKI ENERGENT

NASUPROT samouverenosti naše ministarke, ozbiljni svetski stručnjaci su zabrinuti.

Direktor britanskog energetskog giganta "Šel", Ben van Beurden, upozorava da Evropa iz Rusije "Severnim tokom 1" uvozi trećinu plavog goriva i da neće moći da ga nadoknadi, jer količine tečnog gasa (LNG) koje će stizati, neće biti dovoljne.