KREDIT SKUPLJI, ŠTEDNJA RASTE: Povećanje kamatne stope podiglo cene pozajmica, ali i vrednost čuvanja para

Osim toga, Evropska centralna banka će, gotovo izvesno, podići kamatnu stopu na sednici 20. jula, pa će i stambeni krediti koji su mahom u evrima, poskupeti. Skok kamata, međutim, jedino pogoduje štedišama.

NBS podigla je prošle nedelje referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na 2,75 odsto, a pre toga još tri puta po 50 baznih poena. Učešće dinarskih kredita u ukupnim pozajmicama stanovništvu je iznosilo 54 procenta, dok je indeksiranih u evro bilo na nivou od 46 odsto, poslednji su podaci.

Štednja u dinarima poslednjih devet godina povećana je gotovo šest puta. Na kraju 2021. iznosila je 104,2 milijarde dinara, što je njen novi najviši nivo. Devizna štednja u istom periodu beleži rast, iako relativno nešto umereniji u odnosu na dinarsku štednju, i to sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. na 12,7 milijardi evra do kraja 2021.

Oni koji dinare čuvaju na štednim knjižicama u bankama, sada će na kraju godine moći da računaju na veći dobitak. Prema rečima Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, poskupljenje kredita se ne dešava linearno i jednako sa podizanjem referentne kamatne stope, već to banke odlučuju pojedinačno. Banke formiraju cene svojih usluga u zavisnosti od poslovnih politika i svaka pojedinačna banka će formirati kamatne stope saglasno strukturi izvora sredstava. Osim toga, on naglašava da su pozajmice u bankama vezane za belibor i euribor, sa kojim se kamate usklađuju na tri ili šest meseci.

- To svakako neće biti dramatično povećanje, ali će ga više osetiti klijenti koji su skorije uzeli kredit i imaju veći deo glavnice da otplate, od onih koji su pri kraju otplate pozajmice - objašnjava Vasić.

- To je jedan deo priče, dok je druga strana da veće kamate pogoduju štedišama i štednja već iz godine u godinu raste, naročito dinarska koja je isplativija, a u narednom periodu možemo očekivati još veće interesovanje.

Knjižice

Primetno je povećano otvaranje nerezidentnih računa, koje uzimaju uglavnom naši ljudi koji žive u inostranstvu, a upravo zbog isplativije štednje. Deo novca iz banaka matičnih zemalja stavljaju na štedne knjižice u Srbiji.