CENA GORIVA BEZ VEĆIH SKOKOVA: Kako embargo EU na uvoz crnog zlata iz Rusije utiče na našu zemlju
NESTAŠICA goriva na tržištu Srbije se ne očekuje u narednom periodu. Kompanija NIS radi punim kapacitetom, a naša zemlja ima i dvomesečne rezerve, ako dođe do neke vanredne situacije.
Foto M. Anđela
Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže Ljubinko Savić, savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije, ističući da trenutno cena nafte mirije, pa ne bi trebalo da bude velikih skokova ni kada su u pitanju derivati.
Predsednik Aleksandar Vučić prošle sedmice je rekao da se Srbija suočava sa problemom da niko neće da uveze dizel zbog niskih cena koje utvrđuje država da bi se sprečila inflacija. Kako je objasnio, to je zasad rešeno povećenjem cena derivata početkom meseca. Iz Udruženja naftnih kompanija Srbije već izvesno vreme ukazuju da mera ograničenih cena ima efekta na kratak rok, a ukoliko se primenjuje duži period može da dovede do poremećaja na tržištu. Oni ističu da cene treba da budu takve da se uvoz isplati.
Na slične teškoće upozorio je juče i glavni izvršni direktor mađarske kompanije MOL, Žolt Hernandi. On je rekao da ograničenje cene goriva u toj zemlji treba ukinuti, jer će to pre ili kasnije dovesti do nestašica i situaciju ocenio kao izuzetno opasnu, jer su jeftiniji derivati podstakli potrošnju.
Ljubinko Savić ukazuje da su Uredbom Vlade Srbije ograničene cene dve osnovne vrste goriva, kao i da su one oročene na određeni vremenski period. To omogućava, kako navodi, praćenje situacije na globalnom nivou, a time i kod nas, da ne dođe do poremećaja. Cene ostalih vrsta goriva se slobodno formiraju. On ukazuje i da EU, zbog sankcija na uvoz ruske nafte tankerima do kraja godine, ostaje bez jedne količine crnog zlata koje nabavlja iz te zemlje, te je ponuda na tržištu manja.
IPAK HOĆE RUSKU NAFTU
AMERIČKA administracija je pritiskala Evropu da zaustavi uvoz ruskog crnog zlata, ali glavni ekonomski saradnici predsednika SAD i neki analitičari sada strahuju da bi takva politika mogla da rezultira novim naftnim šokom koji bi dodatno ugrozio globalnu ekonomiju i produbio nestašicu hrane. Zato sada zvaničnici Bele kuće ubeđuju svetske lidere i poslovne krugove širom sveta da potpišu saglasnost za globalno ograničenje cene ruske nafte. Taj plan bi omogućio održavanje isporuka ovog energenta iz Rusije na globalno tržište po značajno sniženoj ceni. Stručnjaci smatraju da ovu ideju nije moguće realizovati.
- NIS radi punim kapacitetom, a druge kompanije su smanjile uvoz dizela - navodi Savić. - MOL iz pravca Mađarske, "Lukioil" iz Bugarske, a OMV iz Rumunije, gde ima rafineriju. To su kompanije koje dopremaju gorivo iz zemalja EU, koje su uvele sankcije na rusku naftu, što utiče na njihovu snabdevenost i na izvoz u treće zemlje, kao što je Srbija.
Govoreći o cenama benzina i dizela na našem tržištu, Savić kaže da će zavisiti od kretanja cene nafte, a da je ona sada u blagom padu i da miruje na nivou ispod 110 dolara po barelu. Maloprodajna cena goriva se utvrđuje na osnovu prosečne nabavne, koja se formira prateći derivate nafte na Mediteranskoj berzi. Te cene mogu donekle da se razlikuju od kretanja cena crnog zlata na tržištu.
Pojedini stručnjaci smatraju da će u narednom periodu gorivo na našim pumpama slično da košta, ali da bi sledeći skok mogao da stigne na jesen. Taj rast cena bi, kako procenjuju, mogao da bude podstaknut poljoprivrednim radovima i povećanom tražnjom za dizelom, koji se na tržište već isporučuje u manjim količinima od onih koje su potrebne.