KUPIO FIRMU OD ČOVEKA POD SANKCIJAMA AMERIKE: Šta se krije iza neobičnog poslovanja vlasnika "Junajted medije" Dragana Šolaka u Bugarskoj

Ovakav zaključak bi mogao da se izvuče iz posla kojim je "Junajted medija", kojom rukovodi Šolak, kupila bugarsku "Nova brodkasting grupu" od tamošnjeg tajkuna Delijana Pevskog, koji se našao pod sankcijama SAD zbog korupcije po Zakonu Magnitski.

Da stvar bude gora, kontroverzni Pevski je pod sankcije došao zbog sumnje da je, kako su to objavili bugarski mediji, bio fiktivni vlasnik velike medijske grupacije, a da su stvarni vlasnici čak Rusi, koji se takođe nalaze pod sankcijama, ali još od ruske aneksije Krima.

Možda i najzanimljivija stvar je cena po kojoj je Šolak kupio "Novu BG" od Pevskog. Bugarin je 2019. godine "Novu BG" akvizirao po ceni od 185 miliona evra od prethodnog vlasnika "Nju bulgarijan medija grupe".

Za nepunih godinu i po Pevski je uspeo da napravi pravo malo poslovno čudo. U firmi nije bilo značajnijih promena. Reputacija joj je bila ugrožena zbog šuškanja o američkim sankcijama. Kada su regularni biznis odnosi u pitanju, logično bi bilo da joj cena pada.

Međutim, pojavio se kupac iz snova - "Junajted grupa", kojom rukovodi Dragan Šolak, platila je čak 209,6 miliona evra.

Kakvu je šansu vlasnik SBB u Srbiji u ovom poslu video teško je reći? Ipak, ostaje upadljivo da je firma kojoj je pretio potpuni kolaps - spasena. Njen vlasnik ne bi pod sankcijama mogao da obavlja ni osnovne bankarske poslove, ali je i pod pritiskom uspeo da zaradi. Pretpostavlja se da je Šolak uspeo da objasni ovu poslovnu odluku vlasnicima "Junajted grupe".

Korupcija zbog kojeg su Šolakovog partnera Amerikanci sankcionisali nije jedina kontroverza koja se vezuje uz njegovo ime. Prema pisanju "Reportera bez granica", Pevski je "otelovljenje" dosluha između bugarskih oligarha i političara.

Kada je Pevski kupio "Novu BG", tamošnji mediji su to ocenili kao akvizicija quid-pro-quo ili usluga za uslugu, jer su njeni programi lane stavljeni na raspolaganje za promociju bivšeg bugarskog premijera Bojka Borisova i njegovoj partiji.

"Nova BG" je opširno pratila predizbornu kampanju i podržavala ponovni izbor Borisova, ali je paralelno sa tim izbila afera koja je uključivala i druge bugarske oligarhe Kirila i Georgija Domuščijeva. U isto vreme su stizale optužbe poput one drugog bugarskog tajkuna Vasila Božkova koji je tvrdio da je "Nova" sredstvo za iznudu.

Pevski je u javnost izbio još 2001. sa samo 21 godinom kao najmlađi član vlade kralja Simeona Drugog iz 2001. Član je partije DPS, kojom rukovodi bugarsko-turski bogataš Ahmet Dogan. Već 2005. godine bio je pomoćnik ministra za hitne situacije. Paralelno je pravio svoju medijsku imperiju da bi 2013. godine postao šef države bezbednosti.

Kako je objavio radio "Slobodna Evropa", već 2016. godine dovodio se u vezu sa ofšor kompanijom koja je postala vlasnik najvećeg proizvođača i trgovca duvanom "Bulgartabak".

Ovu firmu su Turci optuživali da je najveći švercer duvana u njihovoj državi. Čak su firmu optuživali da podržava Kurdsku radničku partiju (PKK), koja je na evropskoj listi terorističkih organizacija...

Ovo je samo deo iz biografije Šolakovog biznis partnera, koji je sada pod sankcijama SAD i koji užurbano prodaje svoju imovinu. Ipak, ostaje otvoreno pitanje zašto je "Junajted grupa" sa dugom od 4,75 milijarde evra sebi dozvolila luksuz da preplati njegovu firmu? 

Magnitski zakon nazvan po Rusu

MAGNITSKI zakonodavstvo nazvano je po ruskom državljaninu Sergeju Magnitskom, koji je bio revizor u jednoj konsultantskoj firmi u Moskvi. Njegovo hapšenje 2008. i smrt nakon 11 meseci u policijskom pritvoru izazvali su reakciju međunarodne javnosti i pokrenuli istrage o korupciji, krađi i teškim povredama ljudskih prava u Rusiji. Sam Magnitski otkrio je da je došlo do enormne pljačke državne imovine koju su posredno omogućili ili neposredno izvršili državni funkcioneri Ruske Federacije.

Vest o hapšenju, načinu postupanja prema Magnitskom, a posebno vest o njegovoj smrti u zatvoru, izazvale su oštru osudu međunarodne zajednice i globalnu reakciju. SAD međutim, bile su prva zemlja koja je uvela ciljane sankcije licima za koje je postojala osnovana sumnja da su odgovorna za smrt Magnitskog na osnovu zakona koji je 2012. usvojio američki Kongres.