MNOGO MANJA OPASNOST BEZ TRANSPORTA: Petina stanovnika Srbije se snabdeva vodom dezinfikovanom aktivnim hlorom, ostatak rizičnim gasnim

On spada u opasne materije, pa struka radi na pronalaženju načina da njegova upotreba bude minimalno rizična. Danas se u Srbiji 1.415.282, blizu petina stanovnika, snabdeva vodom dezinfikovanom aktivnim hlorom proizvedenim na licu mesta. Tako se izbegavaju rizici koje nosi transport gasne supstance.

Dragan Stevanović, sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS, obajšnjava da se gasni hlor ne proizvodi u Srbiji i da smo zavisni od uvoza ove supstance.

- Gasni hlor, koji uvozimo, proizvodi se u fabrikama u istočnoj Evropi, zastarelom tehnologijom živinih elektroda koje su u planovima EU predviđene za zatvaranje, jer predstavljaju bezbednosni i ekološki rizik - tvrdi Stevanović.

- Kao strateška hemikalija u vanrednim situacijama podložna je zabranama izvoza, što se i dogodilo 2020. godine po izbijanju pandemije kovida, kada je i zbog zatvaranja granica bilo nemoguće dopremiti gasni hlor u Srbiju. Podleže strogim pravilima prevoza opasnih hemikalija. Bilo koja bezbednosna pretnja znači momentalni prekid transporta i prometa. Za dezinfekciju vode postoji alternativa, kojom bismo se potpuno oslobodili uvoza i opasne hemikalije, a obezbedili vodosnabdevanje ispravnom vodom. Radi se o domaćim proizvođačima opreme koja proizvodi aktivni hlor elektrolizom kuhinjske soli.
Pojedine lokalne samouprave, kako navodi Stevanović, poput Bezdana, Novog Sada, Smedereva već koriste ovo rešenje.

- Primena domaće tehnologije je od velikog značaja za bezbednost u strateškim i osetljivim oblastima kao što je sistem javnog vodosnabdevanja - kaže Stevanović.

- Za Srbiju je od strateške važnosti da tehnologiju dezinfekcije vode zasnovanu na gasnom hloru, zameni domaćom tehnologijom proizvodnje aktivnog hlora.

Professor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu Dragan Povrenović, pojašnjava da je hlor nezamenjiv u našim uslovima, zbog stanja vodovodnih sistema. Korišćenje aktivnog hlora ima prednosti i nedostatke.

- Hlor ima tu osobinu da rezidualni hlor, onaj koji ostaje u vodi i nakon hlorisanja, štiti čitav sistem ako dođe do spoljnog prodora - objašnjava Povrenović.

- On jeste opasna supstanca i radi se na poboljšanju procesa, tako da se hlor proizvodi na mestu hlorisanja. Prednost je što se izbegava transport i pravi se u koncentraciji koja je potrebna. Nema ni tako opasnih uticaja po primeni. Nedostatak je što je neophodna oprema. Mi smo u ranijem periodu koristili aktivan hlor, pre svega kao hipohlorit, i isti je efekat. Nedostatak je što njegova koncentracija slabi, mora da se obnavlja svežim rastvorom.

POTREBAN ŠKOLOVAN KADAR

SVAKI od procesa proizvodnje i hlorisanja zahteva da se dobro prati - naglašava profesor Dragan Povrenović.

- Mora se školovati dobar kadar koji će to znati da radi.

Na to moramo da obratimo pažlju. Neophodni su školovani ljudi, od pripreme vode do prečišćavanja otpadnih voda. Svaka opština, koja hoće da ima svoje postrojenje, mora da bude svesna da je neophodno da školuje kadar. Lokalne samouprave treba da stipendiraju mlade, školuju ih da bi im se vratili. U ovom trenutku ne možemo da nađemo lokalnu samoupravu koja je poslala brucoša na školovanje.