MALI O POVEĆANJIMA PRIMANJA: Javne finansije stabilne, očekuje nas dvocifreno povećanje i penzija i plata i minimalne zarade

Kako je objasnio, sutra će imati sastanak sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o izmeni švajcarske formule za usklađivanje rasta penzija, radi uvođenja „švajcarske formule plus“, da bi penzije mogle brže da rastu i da bolje prate rast zarada.
Ministar je rekao da će penzije biti usklađene u dva navrata, u oktobru ili novembru i u januaru, te da će biti uvećane između 18 i 20 procenata.

 - Vodeći odgovornu ekonomsku politiku, došli smo do toga da je udeo penzija u BDP-u 9,2 odsto i naša želja je da se uvede novo fiskalno pravilo. Ukoliko imate udeo penzija ispod 10 odsto BDP-a, da imate pravo na vanredno usaglašavanje ili vanrednu indeksaciju penzija do 10 odsto. Ako su vam penzije između 10 i 10,5 odsto BDP-a, da usklađujete penzije sa rastom prosečnih zarada. Između 10,5 i 11 odsto, da to bude švajcarska formula i iznad 11, odnosno kako ne bi udeo penzija u BDP-u prešao 11 procenata, da ih usklađujemo sa inflacijom. Želja nam je da rast penzija prati rast prosečne plate - rekao je Mali gostujući na televiziji Hepi.

Naveo je da se ovakvim pristupom ostvaruje cilj da do kraja 2026. godine prosečna penzija bude između 450 i 500 evra, i da imamo 1.000 evra prosečnu platu u Srbiji.

Mali je podsetio da sadašnja švajcarska formula predviđa usklađivanje rasta penzija 50 odsto sa inflacijom, i 50 procenata sa rastom prosečne zarade. Naveo je da je to sjajna formula, ali u stabilnim uslovima, a ne i kada je inflacija uvećana. Ministar je naglasio da je rast prosečne zarade i dalje brži od inflacije, i da je cilj da se zaštiti standard penzionera.

Govoreći o najavljenom dvocifrenom povećanju minimalne zarade, Mali je rekao da nas tek očekuju razgovori sa poslodavcima i sindikatima, a da konačna odluka koja se sprovodi od 1. januara treba da bude doneta do 15. septembra.

- Ponovo govorimo o dvocifrenom povećanju, koje je iznad nivoa inflacije. Nećemo sigurno ići ispod 13-14 odsto. Danas je minimalna zarada 300 evra, a ne želimo da ide ispod 340 evra naredne godine. To nam je cilj, očekuju nas pregovori. Istovremeno, želimo da rasteretimo poslodavce, posebno kada je reč o opterećenju na zarade. Sledeće godine bi trebalo da bude 60,2 odsto, a podsetiću da smo počeli pre dve-tri godine sa 63 odsto. Svake godine smanjujemo to opterećenje, jer time podstičemo novo zapošljavanje, otvaranje novih radnih mesta - naveo je on, i podsetio da je minimalna zarada 2012. iznosila oko 15.000 dinara, a da će sledeće godine biti 340 evra, što je ogroman korak napred i govori da je u fokusu politike radnik, kome u kratkom vremenskom periodu treba što više unaprediti životni standard.

Kada je u pitanju povećanje plata u javnom sektoru, on je napomenuo da će ono biti bar 10 ili 11 odsto.

- Nama je prosečna zarada u Srbiji bila u martu 634 evra. Smejali su se predsedniku kada je najavljivao da će prosečna plata biti 500 evra, pa smo taj cilj odavno dostigli. Sa povećanjem minimalne zarade, kao i povećanjem plata u javnom sektoru, do kraja sledeće godine prosečna plata će biti najmanje 710 evra. Dakle, mi pratimo  naš plan i idemo ka cilju da prosečna zarada do kraja 2026. godine bude 1.000 evra - objasnio je Mali.

On je istakao da se Srbija odgovorno nosi sa krizom, ali da građani treba da budu svesni da nije lako, i da niko ne može do kraja da predvidi dešavanja.

- Uveli smo novi sistem fiskalizacije, e-otpremnice, digitalizujemo i zdravstveni sistem. To su velike stvari koje doprinose rastu prihoda budžeta. S druge strane, to nam daje mogućnost da rastu plate i penzije i minimalna zarada. Jedno vuče drugo, a mi nismo stali sa reformama, sa investicijama, vodimo računa o interesima građana - naveo je on.
Ministar je rekao da je predsednik Vučić juče građanima preneo dve važne poruke – pored najavljenog povećanja plata, penzija i minimalne zarade, koja pokazuje brigu o životnom standardu, građani su na otvaranju Sektora pet Obilaznice oko Beograda mogli da se uvere da se u našoj zemlji infrastrukturni projekti ne zaustavljaju.

- Država sve svoje obaveze ispunjava u dan i u dinar. Plaćaju se radnici, građevinske firme. U ovom trenutku gradimo čak deset auto-puteva i brzih saobraćajnica. Otvaramo auto-puteve u trenutku kada su mnogo veće i razvijenije zemlje u neuporedivo većem problemu nego mi. Kod njih su prazni rafovi, nema brašna, ulja, a svega toga u Srbiji ima. Onda možete da vidite razliku koja se ogleda u odgovornoj ekonomskoj politici koju sprovodimo - naveo je on.

Mali je podsetio i na reakcije države kada je počela pandemija virusa korona.
 
- Tada je krenula najveća ekonomska i zdravstvena kriza ikada. Država je, imajući u vidu sprovedenu fiskalnu konsolidaciju, kao i reforme koje smo započeli 2014. godine, kada je Vučić postao predsednik vlade, imala dovoljno rezervi, novca, čak četiri godine suficit u budžetu, da reagujemo pravovremeno, snažno i agresivno sa 8,8 milijardi evra pomoći privredi i građanima. Kada se ranije dogodilo da Srbija tako reaguje kada se dogodi kriza? Umesto da se zatvorimo, mi smo ogromnim novcem podržali privredu i građane, i najveći deo tereta preuzeli na sebe. Koliko je to bila dobra odluka govori i činjenica da smo kumulativno 2020. i 2021. godine bili najbrže rastuće ekonomija u Evropi - rekao je on.

Mali se osvrnuo i na inflaciju, za koju kaže da je pretežno uvezena.

- Primera radi, Češka ima inflaciju od oko 30 procenata. Mi smo jaka poljoprivredna zemlja, što je veoma važno u uslovima ovakve krize. Nije ni ovde pitanje cene, jer Italija, ili Egipat bi kupili pšenicu. Međutim, nema je, ne može da se dopremi. Najvažnije je sigurno snabdevanje i naravno dovoljne količine - naveo je on.

Objasnio je da je kurs možda i najvažniji faktor kada je u pitanju odbrana od visoke inflacije. Napomenuo je da Narodna banka Srbije radi odličan posao, čineći kurs stabilnim i da će ga država braniti, jer je to važan faktor za privredu. Podsetio je da je 2012. godine inflacija bila 11-12 odsto, u uslovima kada nije bilo krize, kao i da tada kurs nije očuvan i naglo je porastao sa 80 na 120 dinara.
 
Govoreći o aktuelnoj krizi koja je izazvana sukobima u Ukrajini, Mali je napomenuo da je ona, pored inflacije, proizvela potrese na energetskom tržištu, kao i probleme u lancima snabdevanja.

- Ponovo smo preuzeli teret krize na sebe. Zamrzli smo cene osnovnih životnih namirnica, odnosno brašna, šećera, mesa, mleka. Očekivali su se prazni rafovi, ali predsednik je još u novembru prošle godine pričao da treba popuniti robne rezerve, pa smo kupili sve što je bilo potrebno, i so, i pirinač. Mnogi su se smejali, najlakše je sa strane posmatrati i komentarisati. Ali ono što radi predsednik Vučić, premijerka Ana Brnabić i cela Vlada, građani mogu da osete. Vodimo odgovornu ekonomsku politiku, vodimo računa o građanima i o njihovim potrebama, istovremeno čuvajući stabilnost naših javnih finansija - naveo je Mali, i dodao da je u ovom trenutku nivo javnog duga 52,1 odsto, što je daleko od nivoa koji propisuje Mastriht, te da postoji prostor za dalju podršku, ukoliko bude neophodno.

Ministar finansija je napomenuo i da je država pored zamrzavanja cena osnovnih životnih namirnica uspela da očuva cene gasa i struje.

- Nije poskupela struja, niti gas. Trudimo se da kontrolišemo cene goriva na pumpama iako je problem u celom svetu. Samo u jednom danu cena gasa je uvećana za 15 odsto. Građani nisu osetili krizu u punom obimu, jer vodimo odgovornu politiku. Potom smo došli do toga da treba dodatno zaštititi životni standard građana, imajući u vidu veoma tešku situaciju, nimalo naivnu, a koja se tiče tržišta nafte i gasa. Vodio sam razgovore sa NIS-om, sa predstavnicima Ruske Federacije, EPS-om. Više nije u pitanju cena gasa ili struje, koja je otišla nebu pod oblake, problem je obezbediti snabdevanje - rekao je on, i dodao da i pored naglog i ogromnog skoka cena, u Srbiji nije bilo poskupljenja struje i gasa, jer na taj način čuvamo privredu, umanjujemo negativne posledice krize.

Mali je rekao da će upumpavanje 500 miliona kubika našeg gasa u skladištima u Mađarskoj početi 1. jula, a da je cilj da se skladište Banatski Dvor napuni do 270 miliona kubika gasa u srpskom delu. Objasnio je da je do juče u skladištu bilo oko 202 miliona kubnih metara gasa i podsetio da ugovor sa Gaspromom Srbiji obezbeđuje oko 60 odsto potreba.

- Razgovarali smo i sa NIS-om oko uključivanja TE-TO Pančevo, kako bismo obezbedili i dodatno grejanje i proizvodnju struje - naveo je on.

Na pitanje šta će biti sa EPS-om, Mali je naglasio da država nikada nije razmišljala o prodaji, i da je cilj upravo suprotan – da se EPS ojača, jer mora da bude pokretač razvoja cele ekonomije.

- Hoćemo da kupimo nešto u ovoj situaciji od energetskih kapaciteta u regionu, kako bismo pojačali EPS- rekao je on, i dodao da mnoge evropske zemlje koriste nuklearnu energiju, koja jedino u ovoj situaciji može da obezbedi sigurno snabdevanje.

Mali je rekao da ako bude rebalansa budžeta, to se neće dogoditi pre oktobra, i zaključio da Srbija ne odustaje od vođenja odgovorne ekonomske politike, usmerene ka jačanju životnog standarda građana.