ISPLATI SE ROBOT NA ORANICI: Formulisane četiri grane koje bi mogle da ubrzaju rast privrede naše zemlje

Visoka tehnologija u poljoprivredi, napredna rešenja u medicini, gejming okruženje i virtuelna realnost, kao i tehnologije zasnovane na blokčejnu oblasti su koje imaju najveći potencijal za održivi rast. Narednih godinu dana razvijaće se svaki od ovih projekata i na kraju izabrati jedan koji će prerasti u - superklaster. To je model na kom sarađuju sve institucije, a cilj je bum tehnoloških inovacija.

Projekat "Srbija inovira" već nekoliko godina radi na utvrđivanju grane privrede koja ima najveći potencijal da pogura srpski rast. I to tako što će se na njenom razvoju udružiti naučnici, privrednici, finansijski sektor i nadležne institucije. Ove četiri oblasti su isplivale u vrh.

- Timovi su okupili najbolje stručnjake, naše kompanije, univerzitete, inovativne start-apove, pa i strane kompanije - kaže Aleksandra Popović, direktor projekta "Srbija inovira".

- Definisali su strategije i sada zvanično rade. Za godinu dana ćemo izabrati prvi srpski superklaster.

U Srbiji se već radi na digitalizaciji poljoprivrede u svakom aspektu. Sve je više rešenja koja podrazumevaju korišćenje mobilnih telefona, računara i satelitskih snimaka.

- Poljoprivrednik ovim tehnologijama može iz minuta u minut da prati proizvodnju - objašnjava Vladimir Crnojević, direktor instituta "Biosens".

- Automatski se dobija kredit, polisa osiguranja. Proizvođači mogu da se udruže da bi jeftinije  nabavili đubrivo. Radi se pametan tretman biljaka. Razvija se senzor koji prepoznaje stanje biljaka. Moguće je pametno uzorkovanje zemljišta. Robot ide na tačno predviđene lokacije. Uzima uzorak i dok se kreće - analizira.

Razvoj modernih rešenja u medicini trebalo bi da utiče na prevenciju bolesti, smanjenje faktora rizika, a samim tim i jeftinije zdravstvo. Predstavljanju ove četiri delatnosti u ICT habu juče je prisustvovao i ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kristofer Hil.

POZAJMICA PO SNIMKU

MODERNE tehnologije mogu da pojeftine troškove banaka prilikom odobravanja kredita. U Srbiji je 420.0000 malih poljoprivrednih proizvođača koji nisu u PDV sistemu. Oni nemaju finansijske izveštaje i teško im je utvrditi realno stanje. Izlazak službenika na teren je skup. Satelitski snimak pruža uvid u gazdinstvo. Ovaj sistem već koriste neke osiguravajuće kuće.