RAT PROŠIRIO "CRNE LISTE" ZA KREDITE: Kompanije i njihovi zaposleni, koji zavise od tržišta u Ukrajini i Rusiji, za bankare veoma rizični
OD početka rata u Ukrajini, "crnim listama" nepoželjnih klijenata banaka pridružio se i veliki broj zaposlenih u firmama koje su u vlasništvu ruskog kapitala, ili u tesnoj saradnji sa njihovim i ukrajinskim tržištem. Bankari ih gledaju kao rizične i sve teže im odobravaju kredite, čekove, dozvoljene minuse i ostale proizvode. Jednako kako su tokom pandemije gledale na radnike ugostiteljstva i turizma, branše koju je kriza izazvana virusom korona najjače pogodila, sada se gleda na kompanije koje posluju sa ovim zemljama.
Foto Shutterstock
Procenjuje se da, uz firme novopridošle poslednjih meseci, u Srbiji posluje više od 600 ruskih kompanija, uglavnom manjih i srednjih preduzeća. Da se posledice rata sve više prelivaju i na ovaj deo njihovog poslovanja koji se odnosi na bankarske usluge, smatra i Vladan Branković iz Ruskog poslovnog kluba u Srbiji.
- Nedavno je bio slučaj da smo tražili bankarsku garanciju za ozbiljan investicioni projekat kompanije u ruskom vlasništvu i da su nas redom banke odbijale - priča Branković. - Nijedna veća i poznatija banka nije htela da ga uzme u obzir jer je vlasnik iz Rusije. Očekujem da će se ovakve i slične situacije svakako nastaviti.
Finansijski stručnjaci smatraju da je takav odnos banaka potpuno očekivan, jer se radi o zaštiti od visokog rizika. Ako ove ustanove procene da klijent nije solventan ili da postoji opasnost da redovna primanja izostanu, svakako da će ga gledati kao problematičnog i neće mu rado davati pozajmice.
- Iako ne raspolažem pojedinačnim slučajevima da su banke koje posluju u Srbiji odbile zaposlene ruskih firmi za kredite, moguće je da se to dešava, iz ugla da je procenjeno da je klijent nesiguran da će redovno izmirivati rate - kaže Vladan Vasić, generalni sekratar Udruženja banaka Srbije. - Pre svega jer je to novac deponenata banke, prema kom se mora ponašati odgovorno.
Kako Vasić kaže, poslovna politika svake banke je dobrovoljnost u odobravanju kredita, jednako kao i u traženju pozajmice.
- Prilikom davanja zajma, ali i ostalih usluga, banke razmatraju svakog klijenta pojedinačno - objašnjava naš sagovornik. - Logično je da ako se proceni i očekuje da klijent neće biti u mogućnosti da isplati svoje rate, da postoji visok rizik od nesolventnosti, da u tom slučaju banke neće odobriti kredit. Očekivano je da postoji restrikcija i da će je biti i više ako se rat nastavi. Zato je Vlada nedavno odreagovala da bi se ovim firmama pomoglo i usvojila mere za podršku firmama pogođenim ukrajinskom krizom.
U pitanju je, kako kaže, mera za kreditiranje privrede usled produženog negativnog uticaja pandemije korone, što će pomoći domaćim preduzećima čije je poslovanje usmereno na tržišta Rusije, Ukrajine i Belorusije. Reč je o podršci za oko 1.400 preduzeća, koja će imati mogućnost da koriste drugu garantnu šemu za refinansiranje obaveza iz prve garantne šeme.
Za sada politika banaka je takva da se firme procenjuju kao rizične i kada je reč o kreditima za ulaganje i kada su u pitanju radnici.
NEPOŽELjNI I KOCKARI
NA listi nepoželjnih kod banaka su odavno zaposleni u kladionicama. Jednako ne vole da kreditiraju kako radnike kockarnica i kladionica čak i kada su im redovna primanja, tako i one koji koriste njihove usluge.
- Sa jedne strane, banka može da ima uvid u to da se neko onlajn kladi i da takvog klijenta smatra nepouzdanim - kaže Vasić. - Sa druge strane, bez obzira na to što se i sami ne klade, radnici ovih firmi mogu da budu odbijeni za kredite, jer recimo neke finansijske kuće ne žele da podržavaju takav vid delatnosti.