ŠTA NAS OČEKUJE? Da li odluka Brisela o embargu na uvoz ruske nafte do kraja 2022. utiče na snabdevanje Srbije

U tehničkom smislu, uvoz nafte koja nije ruskog porekla ne bi predstavljao problem za našu zemlju, jer je NIS i ranije uglavnom dve trećine sirovine nabavljao iz Iraka i Kazahstana. Međutim, u poslednje vreme se taj odnos promenio, pa je 60 odsto uvezenih količina ruska nafta, zato što je njena cena bila niža. Ukoliko bi nam Brisel nametnuo nova pravila, to znači NIS ne bi mogao više da se rukovodi ekonomskom logikom i kupuje jeftiniju sirovinu ako je ona iz Rusije, već skuplju. To bi onda moglo da utiče na dodatni rast cena goriva i inflacije. Inače, oko 23 odsto nafte proizvodimo u Srbiji, uglavnom smo najviše uvozili iz Iraka, 45 procenata, iz Kazahstana 10, iz Rusije 16 odsto, a oko jedan procenat iz Norveške.

Pod znakom pitanja je i šta će biti od čitavog dogovora EU. Ekonomista Ivan Nikolić smatra da sporazum deluje prilično "labavo" i ostavlja prostor članicama da se prilagode u skladu sa svojom situacijom i potrebama. Prema njegovom mišljenju, donet je samo kako bi EU sačuvala kredibilitet, jer se obavezala da će usvojiti i šesti paket sankcija, pa ma kakav on bio.

- Sada je leto, a kada dođu hladni dani, videćemo kakva će biti cena energenata na tržištu, kako će se nabavljati, sve što odmah ne počne da se primenjuje, ne znači ni da će biti realizovatno tako kako je najavljeno - navodi Nikolić. - To pokazuje i prostor koji je ostavljen Nemačkoj i Poljskoj da se prilagode do kraja godine. EU je svesna da to nije u njenom interesu, jer ekonimija stagnira i u problemu je zbog inflacije.

Lideri Evropske unije su u noći između ponedeljka i utorka postigli dogovor da zabrane uvoz ruske nafte koja se doprema tankerima do kraja godine, a to je dve trećine, dok jedna trećina stiže naftovodom "Družba". Iz embarga je izuzeto 10 odsto crnog zlata koje stiže ovim cevovodom Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj.

Jedini pravac snabdevanja Srbije crnim zlatom je preko hrvatskog Jadranskog naftovoda (JANAF), a naš sused je u EU, te je realno očekivati da bi Brisel to mogao da koristi i kao vrstu pritiska na našu zemlju. Nafta stiže tankerima do terminala u Omišlju i dalje cevovodom u Srbiju, gde je NIS prerađuje. Savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić ističe da u ovom trenutku još ne znamo da li će se dogovor EU odnositi i na našu zemlju.

- Ukoliko bi i Srbija morala da primenjuje tu odluku, to ne bi bio problem, NIS kupuje naftu na tržištu, a to nije samo iz Rusije - navodi Savić. - Ako bude morala da se izuzme ruska nafta, onda bi se preorijentisao na onu drugog porekla.

Ukoliko je crno zlato iz Rusije jeftinije, a NIS mora da nabavlja iz drugih izvora skuplje, to će, kako kaže, uticati na cenu derivata, ali sve zavisi od toga kako se kompanija bude snašla. Kada se kupuju fjučersi, odnosno nafta nabavlja unapred, onda su cene niže. Prema Savićevim rečima, tehnički, NIS ima mogućnost da doprema naftu i preko cevovoda "Družba", kojim će Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj stizati ruska nafta. Detalje sporazuma lideri EU tek treba da dogovore, ali ukoliko bi se tumačilo da cevovodom može da stiže rusko crno zlato, za to postoji opcija i za našu zemlju.

Cena nafte na berzama skočila je u utorak na vest o uvođenju embarga, te su fjučersi "brenta" premašili 124 dolara za barel. Ukoliko bi EU u kratkom roku presekla uvoz dve trećine ruskog crnog zlata, to bi poremetilo tržište i uticalo na poskupljenje te sirovine, dok se ne uspostave novi kanali snabdevanja ili proizvođači ne povećaju svoju proizvodnju. Takva situacija bi se lančano odrazila na rast cene energenata, što bi dalje guralo inflaciju na globalnom nivou. Ta kretanja bi se prelivala i na naše tržište.

BEZ POSKUPLjENjA GASA

SRBIJA ima garantovanu cenu gasa i nisu planirana poskupljenja do kraja naredne zimske sezone. Građani mogu da računaju da će imati dovoljno energenata i da smo na zimu mirni. Ovo je izjavila državna sekretarka u Ministarstvu energetike Jovanka Atanacković, podsećajući da su predsednici Srbije i Rusije Aleksandar Vučić i Vladimir Putin postigli dogovor koji je našoj zemlji obezbeđuje povoljnu nabavnu cenu gasa. Na osnovu tog sporazuma obezbeđene su količine od 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje, u naredne tri godine. Sadašnji ugovor sa Rusijom o snabdevanju plavim gorivom istekao je u utorak, a snabdevanje će se nastaviti postojećom dinamikom i u narednom periodu.

I U JUNU GORIVO "ZAMRZNUTO"

TRAJANjE Uredbe o ograničenju cene naftnih derivata produženo je do 30. juna. Ovo je u utorak odlučila Vlada Srbije, ističući da je neophodno da se i narednih mesec dana primenjuje ta mera. Kako se navodi, odluka je doneta u cilju sprečavanja većih poremećaja na tržištu naftnih derivata koje je još uvek nestabilno i radi očuvanja životnog standarda stanovništva.

POREKLO SE TEŠKO UTVRĐUJE

STRUČNjAK za energetiku Miloš Zdravković smatra da će EU imati problema ukoliko primeni embargo na uvoz crnog zlata iz Rusije kao što je najavila.

- Njihove rafinerije su dizajnirane da koriste rusku naftu za proizvodnju dizela - ističe Zdravković. - Predsednik hemijskog giganta BASF je nedavno rekao da Nemačka nikada neće moći da nadomesti 12,5 odsto ruske nafte.

On ukazuje da je pitanje kako će primena sporazuma da izgleda u praksi i ističe da ima mnogo načina da se zaobiđe. Poreklo nafte je, kako navodi, teško utvrditi analizama, a lako se pretače na pučini.

MOŽE LI HRVATSKA DA ŠALjE NAFTU MAĐARIMA?

DOK deo hrvatskih medija oduševljeno najavljuje da je Hrvatska uverila mađarskog premijera Viktora Orbana, na samitu u Briselu, da se priključi evropskim sankcijama na uvoz ruske nafte, analitičari tvrde da je prava istina drukčija. Orban je uspeo da uveri svoje evropske kolege kako hrvatski Janaf nema mogućnosti da u dovoljnim količinama šalje naftu za Mađarsku, pa se Orban ipak izborio za potpuno drukčiji tretman od drugih država članica EU.

Hitno su se u Zagrebu sastali i mađarski šef diplomatije Peter Sijarto i hrvatski ministar privrede Davor Filipović, a razgovaralo se o snabdevanju naftom i gasom koji bi iz Hrvatske trebalo da ide za Mađarsku. "LNG terminal na Krku, rafinerija, gasovod i Jadranski naftovod mogu da obezbede rešenje prelaska na nove nabavne pravce", tvrde u Zagrebu. U Briselu je Plenković najavio da u najkraćem roku, od 45 do 60 dana Hrvatska može da omogući transport nafte iz LNG terminala do drugih evropskih država, pre svega Mađarske i možda Slovenije, koja je takođe zainteresovana.

Da paket evropskih sankcija ne deluje i nije postigao rezultat, tvrdi hrvatski predsednik Zoran Milanović. "Nažalost, sankcije ne funkcionišu, možda će jednog dana. Niti je rublja pala, niti Rusija to oseća. Cenu će da plate evropski građani, a Putin će se zadovoljno smeškati. Nafta i gas će otići drugde, to je realnost." Milanović kaže i da neki potezi Evropske komisije vređaju zdrav razum. (J. K.)