VUČIĆ I PUTIN STAVLJAJU PEČAT NA CENU GASA: Sledeće nedelje ključan razgovor o plavom energentu u okolnostima pritisaka na Beograd

Aktuelni desetogodišnji aranžman ističe 31. maja i načelni pregovori dveju strana na nivou kompanija su počeli, ali se očekuje da dvojica državnika stave pečat i da preciziraju uslove pod kojima će Srbija dobijati energent. Zaključivanje novog aranžmana dolazi u teškim okolnostima, pred jednu od najneizvesnijih zima u poslednjih nekoliko decenija. Svet potresa snažna energetska kriza zbog rata u Ukrajini i sankcija koje je protiv Moskve uveo Zapad.

To ovom razgovoru daje dodatnu težinu, jer se Srbija nalazi između čekića i nakovnja. Beograd je s jedne strane pritešnjen otvorenim zahtevima Brisela i Vašingtona da se pridruži kaznenim merama protiv Moskve, a s druge strane naša država je stoprocentno zavisna od gasa koji stiže iz Rusije. Zato je pred prvim čovekom Srbije izuzetno važan razgovor koji može da ima i političke i ekonomske posledice po našu državu.

Podsetimo, Srbija je do sada strateški važan energent plaćala po ceni od 270 dolara za 1.000 kubika. Procene su da je takav aranžman nemoguće zadržati, imajući u vidu enorman skok cena plavog goriva na svetskim berzama. Opet, naša strana se nada da Rusi neće pribeći ekstremnoj varijanti po kojoj bismo gas plaćali između 900 i 1.000 dolara za 1.000 kubika, što bi bilo pogubno za našu industriju. I upravo u tom pažljivom odmeravanju ekonomskih i geopolitičkih razloga, kao na apotekarskoj vagi, jeste delikatnost Vučićeve pozicije pred veoma važan razgovor sa liderom iz Kremlja.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da u aktuelnim okolnostima ne treba očekivati postizanje dugoročnog gasnog aranžmana između dve države i da je sasvim sigurno da ćemo kubike više plaćati. On ističe da se cena gasa na tržištu više ne formira na osnovu energetske formule, već na nju utiču političke odluke zapadnih lidera koje nisu racionalne.

- Prošle godine je 1.000 kubnih metara ovog energenta koštalo 400 dolara, a trenutno je na berzama 1.150 dolara - objašnjava Zdravković. - Gas dostiže ovako visoku cenu, a sada se koristi samo za industriju. Kada krene zima i udarna potrošnja, procene svetskih stručnjaka su da bi 1.000 kubika moglo da košta i 3.500 dolara. Ne zaboravite da je i početkom ove godine plavo gorivo premašilo 3.000 dolara.

Govoreći o okolnostima koje će da guraju cenu gasa na svetskim berzama, Zdravković navodi da će na to uticati i što se ovaj energent ne doprema više u EU gasovodom "Jamal", preko Poljske u Nemačku. Osim toga, kako ukazuje, Evropljani su odlučili da ne sertifikuju cevovod "Serverni tok 2", te njega sada koriste Rusi. Jedini sigurni pravci snabdevanja Evrope gasom su "Severni tok 1" i "Turski tok", odnosno njegov krak koji ide preko Bugarske i Srbije, a naziva se još i "Balkanski tok".

- Takođe, evropska skladišta se sada ne pune - ukazuje Zdravković. - Deo njih je i u ruskom vlasništvu, ali to znači da kada dođe sezona neće biti rezervi ovog energenta. Tada će zbog tehničkih razloga gas poskupeti. S druge strane, Evropi će biti potrebno više plavog goriva i za prozvodnju struje, jer je Nemačka ugasila svoje nuklearke i ta zemlja ove godine postaje prvi put neto uvoznik struje. Sve su to okolnosti koje će dodatno poskupljivati gas na berzama.

Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije, ocenjuje da će nova cena za našu zemlju biti gotovo dvostruko viša nego što je bila do sada.

- Dosadašnja formula vezivala se za cenu nafte, a pretpostavlja se da će se to promeniti i da će se ubaciti i berzanska cena - objašnjava Vuletić. - Nafta je bila 55 dolara za barel, a sada je iznad 100 dolara.

Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović početkom maja je istakao da je siguran da će novi ugovor sa Rusijom biti povoljan, ali da je teško zamisliti da će ostati ista cena gasa. Norveška kompanija "Rustad enerdži" procenila je da bi plavo gorivo do zime moglo da bude trostruko skuplje i da dostigne 3.500 dolara za 1.000 kubnih metara.

- Evropa nastoji da ogranični snabdevanje ovim ruskim energentom, a neće biti dovoljno tečnog gasa koji bi mogao da ga zameni tokom hladnih dana - navode analitičari ove kompanije. - Zamena kubika iz Rusije će biti izuzetno teška, sa dalekosežnim posledicama po stanovništvo, ekonomiju Evrope i ulogu gasa u energetskoj tranziciji.

PRIHVATILI PLAĆANjE U RUBLjAMA

NEMAČKA, Italija, Francuska, Austrija, Mađarska, Slovačka i Severna Makedonija prihvatile su nove uslove plaćanja ruskog gasa koji podrazumeva otvaranje dva računa, u stranoj valuti i u rubljama. Ovaj mehanizam odbilo je 11 evropskih država, a do sada je objavljeno da je zbog toga "Gasprom" obustavio isporuke Poljskoj, Bugarskoj i Finskoj. Rusija plaćanje gasa u rubljama traži od zemalja koje smatra neprijateljskim jer su joj uvele sankcije, a na toj listi se ne nalazi Srbija.