SREĆOM, MALO DUGUJEMO U DOLARIMA: NBS smatra da skok USD neće imati jači uticaj na naš finansijski sistem
DOLAR od početka ukrajinske krize uporno raste i u četvrtak se, dostigavši 112,5 dinara, maksimalno približio evru. Kako stručnjaci smatraju na ovaj skok američke valute uticale su eskalacija sukoba u Ukrajini, zbog čega investitori pribegavaju dolaru kao sigurnom utočištu u vremenima krize, kao i povećanje referentne kamate u Amerci. Iz Narodne banke Srbije kažu da, ipak, ne treba očekivati značajan neposredan uticaj na srpski finansijski sistem, s obzirom na to da je srpska ekonomija više vezana za evro nego za dolar.
Foto P. Milošević
Pre samo godinu dana dolar je koštao oko 96 dinara, dok danas vredi za oko 16 dinara više. Ekonomisti međutim, ne očekuju dalji rast ove monete, jer bi se to moglo negativno odraziti i na ekonomiju SAD.
- Kada je reč o direktnom uticaju jačanja dolara na srpski finansijski sistem, smatramo da ne treba očekivati značajan neposredan uticaj s obzirom na to da je srpska ekonomija više vezana za evro nego za dolar - objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije. - Učešće dolara u ukupnom spoljnom dugu je na kraju 2021. iznosilo 12,1 odsto, pri čemu u naredne dve godine dospeva tek oko 10 procenata duga koji je ugovoren u dolarima. Jačanje dolara prema evru ne menja zato u većoj meri iznos spoljnog duga ukoliko se spoljni dug izražava u evrima. Pored toga, i javni dug u dolarima je u značajnoj meri zaštićen od deviznog rizika hedžing aktivnostima države, a njegovo učešće u ukupnom javnom dugu tokom prethodnih godina značajno je smanjeno.
Prema rečima prof. Ismaila Musabegovića sa Beogradske bankarske akademije, preveliki rast dolara ne odgovara ni SAD, pa sumnja da će i dalje rasti.
- To povećava cene proizvoda na njihovom tržištu kao i izvoza, što dovodi do toga da se promeni trgovinski bilans. Američki spoljni dug već sada je premašio rekordnih 30.000 milijardi - kaže prof. Musabegović. - Američka centralna banka je povećala referentnu kamatnu stopu da bi obuzdala inflaciju, od kada je počela kriza pa je to očekivano izazvalo porast te valute. A to što dolar poskupljuje može da se odrazi na sve privrede koje su vezane za njega i utiču na skok inflacije u njima. Naša ekonomija nije previše vezana za američku valutu, ali sudeći da se energenti plaćaju u toj valuti, nije ni potpuno bez uticaja.
Iz Narodne banke Srbije kažu da dolar jača između ostalog i jer je ekonomija SAD manje povezana sa Rusijom i Ukrajinom u odnosu na zemlje zone evra. To se posebno odnosi na manju zavisnost od nabavke energenata i drugih sirovina.
- Snažan rast cena sirovina i energenata nakon početka sukoba dodatno je doprineo rastu inflacije i pooštravanje monetarne politike - kažu u Centralnoj banci. - Trend jačanja dolara u odnosu na evro, koji traje od sredine prošle godine, u najvećoj meri je bio posledica očekivanja tržišnih učesnika da će Federalne rezerve zpočeti povlačenje stimulativnih mera monetarne politike. FED je na poslednjem sastanku u martu započeo proces povećanja referentne kamatne stope i ujedno najavio seriju daljih povećanja u ovoj i narednoj godini kako bi zaustavio dalji rast inflatornih pritisaka. Takođe, FED je najavio smanjenje obima aktive, što je isto mera u pravcu pooštravanja monetarne politike.
ZONA EVRA PRITISNUTA INFLACIJOM
U ZONI evra takođe je došlo do snažnog ubrzanja inflacije i ECB bi do kraja godine mogla da započne normalizaciju monetarne politike, ali verovatno u manjoj meri u odnosu na SAD - kažu u NBS. - Očekivana snažnija reakcija monetarne politike FED, utiče na brži rast prinosa dolarskih obveznica, kao i na povećanu tražnju investitora za ovom valutom. Kretanje deviznih kurseva vrlo je teško predvideti, jer na njih utiče veliki broj faktora.