INFLACIJA 9,6 ODSTO: Narodna banka Srbije predsatvila izveštaj o inflaciji

Prema rečima guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković, održana je relativna stabilnost kursa i usidrenost očekivanja sektora finansija i privrede bila je snažna kočnica za baznu inflaciju koja je održana na nižem nivou od očkivanog. Dodala je da je međugodišnji rast bio relativno dinamičan i iznosio 4,3 procenta zahvaljujući između ostalog investicijama i visokoj stopi rasta izvoza sektora rudarstva.

Tabaković je naglasila da je procena privrednog rasta Srbije korigovana na nivo od 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 odsto niže ood čekivanja u februaru ove godine.

Direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Savo Jakovljević izjavio je danas da je NBS revidirala naniže prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda zbog međunarodnog faktora, odnosno manje tražnje i našeg manjeg izvoza na tržište evrozone. NBS je procenu privrednog rasta Srbije korigovala na nivo od 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 odsto niže nego šsto je centralna banka predviđala u februaru ove godine.

Jakovljević je, tokom predstavljanja Izveštaja o inflaciji NBS, takođe naveo da je projekcija godišnje inflacije povećana za 2,8 procentnih poena sa 6,4 u februaru na 9,2 odsto u aprilu zbog uticaja spoljnih faktora.

- Četiri faktora utiču otprilike sa po jednom četvrtinom na povećanje projekcije inflacije za ovu godinu - rekao je Jakovljević. - Rast cena nafte, kako je objasnio, utiče sa 0,7 procentnih poena, cene uvoznih proizvoda u evrozoni sa 0,8 procentnih poena, cene voća i povrća sa 0,7 procentnih poena, dok rast cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda utiče sa 0,4 procentna poena na povećenju projekcije inflacije za ovu godinu.

On je podsetio da je cena nafte porasla sa 90 dolara po barelu pre početka sukoba u Ukrajini na 130 dolara, a trenutno se kreće od 109 do 113 dolara za barel.

Jakovljević je dodao da Srbija ima nižu inflaciju od zemalja u regionu u kojima je ona dvocifrena, zahvaljujući tome što se vlada odrekla dela akciza na derivate.

Takođe je naveo da je na rast cena voća i povrća uticalo povećanje cena mineralnih đubriva, derivata i drugih sirovina. Cene vođa i povrća će, kaže, početi da padaju, ali kasnije nego što se očekivalo i sa višeng nivoa.

Jakovljević je rekao da se deficit platnog bilansa procenjuje na oko 6,5 odsto na nivou cele godine, pri čemu na njegovo kretanje najveći uticaj ima rast cene nafte, derivata i drugih energenata koji se uvoze, ali da postoji nada da će uz normalizaciju cene energenata do kraja godine deficit biti vraćan na nivo od pet procenata.