DRŽAVA DAJE JOŠ 100 EVRA Mali: Od ponoći se prijavilo 1.300 novih mladih ljudi za državnu pomoć
DANAS počinje prijava za državnu pomoć od 100 evra za sve mlade uzrasta od 16 do 29 godina, koji se nisu prijavili u prvom krugu.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je, gostujući u Dnenviku RTS-a, da je u ponoć krenula prijava za drugi krug, samo za one mlade koji se nisu prijavili u prvom krugu.
Naveo je podatak da se od ponoći do sada prijavilo 1.300 novih mladih ljudi za državnu pomoć.
Proces prijave traje do kraja maja, preko portala Uprave za trezor, na isti način kao i prethodnih 100 evra za mlade.
- Vrlo je efikasan i jednostavan način. Obećanje koje smo dali u smislu datuma i isplata smo ispunili. Oni koji su se prijavili u prvom krugu i novoprijavljeni će 1. 2. i 3. juna dobiti novac - rekao je ministar finansija.
Za drugi krug pomoći između 12,5 i 13 milijardi dinara
Prema njegovim rečima, za prvi krug iz budžeta je izdvojeno 12,5 milijardi dinara.
- Očekujem da će ovde biti nešto više novca, za sve koji su u međuvremenu napunili 16 godina, za sve koji su dobili prebivalište u Srbiji ili se nisu prijavili iz nekog razloga u prvom krugu - proces prijave je otvoren. Očekujem malo veći broj ljudi koje ćemo isplatiti u drugom krugu - istakao je Mali.
Za drugi krug će biti nešto više novca, između 12,5 i 13 milijardi dianra, koji je izdvojen u budžetu.
- U poslednje dve i po godine ispunili smo sva obećanja koja smo dali: od 100 evra 2020. godine, od pomoći 2021. godine. Od februara smo isplatili 10.000 dinara svim zaposlenima u zdravstvu, 20.000 dinara svim penzionerima, isplatikli smo prvih 100 evra mladima, 10.000 dinara prosvetarima, u socijalnim službama takođe - podsetio je Mali.
Uprkos globalnoj krizi koja traje, država svako svoje obećanje ispunjava, to je važno zbog kredibiliteta države i budžeta, dodaje ministar finansija.
Javne finansije stabilne, veća naplata prihoda
Mali kaže da su javne finansije potpuno stabilne, udeo javnog duga u BDP-u u petak bio je 52,1 odsto, daleko od nivoa Mastrihta od 60 odsto.
Govoreći o deficitu, Mali kaže da je situacija još bolja nego po planu.
- U prvom kvartalu imali smo u planu 82 milijarde dinara da imamo deficit, inače, za celu godinu 3 odsto deficita je dogovor sa MMF-om. Umesto 82 imali smo 72 milijarde dinara deficita, manji nego što smo planirali, pomogla nam je mnogo veća naplata prihoda - kaže on.
U prvom kvartalu stopa rasta BDP je bila 4,3 odsto, za drugi kvatrtal planiramo 3,7 odsto. Veliki borj zemalja se približava recesiji, zbog cele krize, mi imamo i dalje zdrave stope rasta i imamo veće prihide u budžetu, kaže on.
Pomogli smo poljoprivrednicimada povećamo subvencije po hektaru na 8.000 dinara, imali smo rahode i za penzionere i zaposlene u zdravstvu, napomenuo je ministar.
Pažljivo pratimo šta se dešava, situaicija u svetu je, kako kaže, daleko od dobre, nastavlja se energetska kriza, cene goriva rastu.
Mali kaže da je u aprilu inflacija bila 9,6 odsto, dve trećine je uvezena. Kada se čuje neka loša vest o Ukrajini, cena nafrte ide gore, to utiče i na cenu goriva ovde.
Ako pogledamo štaje Vlada uradila da zaštiti životni standard, imamo kontrolisanu cenu goriva, cena struje se nije promenila prema građanima, gasa ima, slede teški pregovori sa Rusijom kako ćemo se snabdevati u narendomm periodu.
Poljoprivreda je jaka, borimo se za energente
Važno je da danas nečega imate, na rafovima velikog broja razbijenijih zemalja od nas nema ulja, brašna.
Naša poljoprivreda je jaka, imamo svega što je neophodno kada je hrana u pitanju za godinu i dve unapred, dodao je ministar.
Borimo se za energente, nabavili smo sirobvu naftu i dizel, napunili smo skaldišta do maksimuma, sledi teška zima za ceo svet, ukazao je Mali.
Pratimo šta se dešava iz dana u dan. Radimo maksimalno da ublažimo negativni uticaj na životni standard, teret je u velikoj meri preuzela država na sebe, podvukao je ministar.
Naša želja je da zaštitimo životni standard, neće biti lako, napominje Mali.
- Treća je godina krize, pandemija kovida, pa energetska kriza, sukob u Ukrajini, važno je da vodimo računa o svakom dinaru, da postoji povernje građana Srbije prema Vladi, ako se desi veći problem i nova kriza da znaju da smo tu, da ćemo pomoći privredi i kome treba ako se za to stvori potreba - zaključio je Siniša Mali.
Zadovoljan procesom uvođenja novog sistema fiskalizacije
Ministar finansija je napomenuo da je zadovoljan procesom uvođenja novog sistema fiskalizacije, koji je počeo da se primenjuje od 1. maja.
- Sada na računima dominira QR kod. Istakao bih da smo samo u petak, za jedan dan, imali 10 miliona izdatih fiskalnih računa. To je najvažniji alat u borbi protiv sive ekonomije. Mi pričamo o pomoći i poljoprivrednicima, građanima, mladima, privredi. Suština je u tome da svako ko ne uzme fiskalni račun, šteti sebi, jer deo novca ide u budžet. Nama nije stala nijedna investicija, gradimo 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, ali ćemo videti za prioritete u budućnosti, a uz to država ispunjava sve svoje obaveze. U poslednjih 10 dana Poreska uprava je uradila 367 provera na terenu. Mi se sa ovim ne šalimo i nastavićemo kontrole. Građani treba da pomognu u tome, da skeniraju račune kako bi dobili poruku da li su validni ili ne. Samo zajedno možemo da se izborimo sa sivom ekonomijom, da čak i u krizi nastavimo da gradimo uređen sistem, jer tako stvaramo lepšu i uređeniju Srbiju - rekao je Mali.
Odgovarajući na pitanje o rešavanju pitanja korišćenja fiskalnih kasa na pijacama, Mali je objasnio da konstruktivnim razgovorom sa pijačnim prodavcima pokušavaju da pronađu rešenje koje će biti prihvatljivo za sve.
Naveo je da su napravljene ogromne promene i uvođenjem elektronskih faktura od 1. maja.
- Sada elektronske fakture koristi oko 10.500 korisnika javnih sredstava. Svima je jednostavnije, nema više papirnih faktura, a do kraja godine i privatni sektor se prebacuje na taj sistem. Mi želimo red, uređen sistem, da idemo korak dalje, da napravimo atraktivan, transparentan privredni sistem. To diže investicioni rejting i čini privredu konkurentnijom. Tako smo do 20. aprila imali čak 600 miliona evra investicija, bez obzira na globalnu krizu, što znači da kod nas dolaze investitori, otvaraju fabrike, radna mesta - rekao je on i zaključio da reforme ne smeju da stanu.