KVADRATA SVE VIŠE I SVE SKUPLJI: Rok za drugu ratu poreza na imovinu 15. maj, a opštinama veliki prihodi
ROK za uplatu druge rate poreza na imovinu ističe za deset dana. Većina vlasnika nekretnina plaćaju je po prošlogodišnjem obračunu. Nova rešenja i nova računica bi trebalo uskoro da stignu. Namet na stanove, kuće i njive sve je značajnija stavka u budžetima gradova i opština. Pre čitave decenije, porez na imovinu je donosio, na nivou čitave Srbije, ukupno oko 12,2 milijarde dinara. Prošle godine, od njega je stiglo čak četiri puta više - oko 49 milijardi dinara.
Foto N. Karlić
Samo u Beogradu oporezovanje nekretnina u poslednjoj deceniji obezbedilo je tri puta više novca. U 2010. naplaćeno je oko 6,8 milijardi dinara, a za 2021. godinu - 21,5 milijardi dinara. U prestonici je teško odrediti šta brže raste - vrednost kvadrata ili broj obveznika. Odnosno nekretnina na koje se porez plaća.
- U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu poreska obaveza utvrđuje se poreskom obvezniku za sve njegove nepokretnosti na teritoriji svake gradske opštine grada Beograda - objašnjavaju u Sekretarijatu za javne prihode. - Svakom uplatom poreza namiruju se dospele obaveze poreskog obveznika, a ako je obveznik uplatio više poreza, preplata se koristi za namirenje obaveza koje kasnije dospevaju. Uzimajući u obzir navedeno, nema mogućnosti da se opredeli koliko u povećanju ukupne naplate učestvuje povećanje prosečnih cena, a koliko povećanja obuhvata nepokretnosti. Stalni zadatak ovog Sekretarijata je da radi na povećanju obuhvata poreskih obveznika i predmeta oporezivanja, izlaskom na teren, utvrđivanjem poreza kada se raspolaže podacima drugih nadležnih organa i javnih beležnika, sprovođenjem postupaka poreske kontrole, kao i da preduzima mere redovne i prinudne naplate.
Skok cena kvadrata ove godine neće uticati na poreski račun. Rešenja će, kako je odlučila Skupština grada, biti identična prošlogodišnjim. Prema zvaničnim statističkim podacima cena kvadrata novogradnje, u proseku, danas čak košta koju hiljadu dinara manje. S druge strane, svake godine u Srbiji se sagradi od 10.000 do 25.000 novih nekretnina.
- Jedan od problema kod poreza na imovinu je što su kompanije u povlašćenom položaju - objašnjavaju finansijski stručnjaci. - Poreska stopa za njih je do 0,4 odsto. Građani, međutim, zavisno od vrednosti nepokretnosti plaćaju obaveze i po većim stopama. Nepokretnosti se, međutim, ne obračunavaju zajedno, odnosno njihova ukupna vrednost. Kako to vode lokalne samouprave, obaveza se obračunava za svaku nekretninu odvojeno. Ne zbrajamo ih.
NAPLATA PO ŠVAJCARSKOM MODELU
OPŠTINE i gradovi i dalje se usavršavaju kako bi još poboljšali naplatu. Švajcarski program "Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana" počeo je treću fazu. Od ovog meseca 44 opštine u Srbiji dobile su finansijska sredstva da uposle dodatne saradnike.
- Oni će biti angažovani u lokalnim poreskim administracijama na poslovima ažuriranja baza poreskih obveznika - kaže Jelena Holcinger, poreski stručnjak na ovom programu. - Angažovani su na tri ili šest meseci u zavisnosti od potreba samouprava. Ova podrška će se nastaviti do 2025. godine.
GRAĐANI IZDAŠNIJI OD PRIVREDE
GRAĐANI su budžetski izdašniji od kompanija. Posmatrano u ukupnom zbiru, od njih se naplati više nego od privrede. U 2010. godini posedovanje nekretnina građane je koštalo 6,15, a privredu oko šest milijardi dinara. Lane su građani izbrojali za ovaj namet oko 28 milijardi, a privreda oko 20 milijardi dinara.