KVADRAT SKUPLJI I DO 250 EVRA: Uprkos pandemiji i ratu u Ukrajini, cene stanova u svim većim gradovima u Srbiji više i do 23 odsto

Prema poslednjem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, za prvi kvartal ove godine na tržištu nepokretnosti je u tom periodu obrnuto 1,6 milijardi evra, što je za 23,1 odsto više nego u isto vreme lane. Više od polovine tog novca potrošeno je na kupovinu stanova - 889,5 miliona evra.

U Beogradu je u odnosu na prvi kvartal prošle godine kvadrat poskupeo za 15 odsto u starogradnji i devet odsto u novogradnji. Prema poslednjim statističkim podacima, najjeftiniji kvadrat u prestonici u stanovima koji su već imali vlasnike bio je 400 evra, najskuplji 4.902 evra, a prosečno 1.680 evra. Kada su u pitanju novi stanovi, cene se kreću u rasponu od 600 do vrtoglavih 9.115 evra, dok je u proseku kvadrat novogradnje 2.165 evra.

- Stan u novogradnji u Novom Sadu u proseku košta 1.505 evra po metru kvadratnom, za 16 odsto više nego pre godinu dana, a u starogradnji se sa 1.255 evra popeo na 1.517 evra - podatak je RGZ. - U Kragujevcu su se na početku 2021. godine stanovi prodavali 1.011 evra u novogradnji i 772 evra u starogradnji, što je za pet procenata manje od trenutnih cena.

Najveća razlika zabeležena je kod niških nekretnina. Samo za godinu dana, stan od 50 kvadrata u starogradnji skuplji je za gotovo 10.000 evra. Umesto prošlogodišnje cene od 831 evro, sada je kvadrat u proseku 1.020 evra, što je poskupljenje od čak 23 procenata.

Starogradnja u Novom Sadu poskupela je za 250 evra po kvadratu, u Beogradu za 220, a Nišu 190 evra. Najmanje je poskupljenje u Kragujevcu, za 30 evra po kvadratu. Uprkos statistici, ubedljivo su najskuplje nekretnine u glavnom gradu.

Prema rečima Nebojše Nešovanovića, analitičara u oblasti nekretnina, nije neobično da "plića" tržišta nekretnina, kao što je Niš, doživljavaju veće oscilacije u cenama. S druge strane, kontinuirano poskupljenje stanova u Srbiji objašnjava velikom potražnjom i slabom ponudom. Smatra da cenu podižu pre svega imućni ljudi, koji iz straha od inflacije ulažu novac u nekretnine.

- U poslednje vreme određeni broj ljudi je generisao veliku količinu novca, koji iz straha od inflacije odlučuju da ulažu u nekretnine. Upravo oni podižu cenu nekretnina - kaže Nešovanović. - S druge strane, ponuda je i dalje limitirana i inertna, pa bi masovnija gradnja mogla da promeni situaciju.

Inače, posle stanova u prvom kvartalu 2022. godine, najviše je prometovano građevinsko zemljište 18 odsto, zatim poljoprivredno zemljište 15 odsto i stambeni objekti 13 odsto.

NA NIŠAVI RASTE I PRODAJA

OD januara do marta sklopljeno ukupno 32.164 kupoprodaja, za 6,7 procenata više nego 2021. godine. Najveći skok kupoprodaja zabeležen je u Nišu. Dok ih je 2019. godine bilo 596, ove godine za 440 više - porast od oko 20 procenata. U Novom Sadu je pre tri godine sklopljeno 1.807 kupoprodaja, a ove 2.422, a za godinu dana za 13,7 odsto više. u Kragujevcu u odnosu na lane 11,1 odsto preko. U glavnom gradu je za godinu dana više kuporodaja na tržištu nekretnina za 6,6 procenata.

SRBI SE SETILI I KREDITA

U Prvom kvartalu ove godine 12 odsto nepokretnosti plaćeno je iz kredita, a to je za četiri odsto manje nego lane. Stanovi su se najviše iz kreditnih sredstava plaćali u Nišu 40 odsto, a zatim u Novom Sadu 33 odsto, Gradu Beogradu 31 odsto i Kragujevcu 25 odsto.