JOŽE MENCINGER ZA "NOVOSTI": Amerikanci su krivi za rat u Ukrajini

Prema njegovim rečima, Golob je uništio i stranke na levici, koje je izbacio iz parlamenta poput LMŠ (stranka Marjana Šareca koji se baš kao Golob pojavio preko noći na prethodnim izborima) i SAB (nekadašnju njegovu partiju koji vodi bivša premijerka Alenka Bratušek). Ostatak levice se jedva spasao.

Kada su srpsko-slovenački odnosi u pitanju, mišljenja je da promena vlasti neće mnogo toga promeniti:

- Možda će se ohladiti prijateljstvo prema Vučiću, a koje gaji predsednik Slovenije Borut Pahor. On je još jedna nesrećna pojava u slovenačkoj politici. Srećom na jesen odlazi. Izbor Goloba će više uticati na slovenačko-hrvatske odnose. U Hrvatskoj se smatra da je poraz Janše indirektno i poraz Plenkovića.

* Prvo korona, potom rat u Ukrajini potpuno su promenili svet. Šta čeka svetsku ekonomiju u narednim godinama. Kakve su vaše prognoze hoće li pre svega evropska ekonomija opstati?

- Mislim, da je rat u Ukrajini ekonomski mnogo presudniji od pandemije. Korona prolazi i postaće nekakav grip. No, istina je, da je ekonomija u pandemiji zaustavljena ne samo zbog male potražnje nego i zbog smanjene ponude, koju su prouzrokovale restrikcije u kojima su veoma pogođeni neki sektori, kao što je turizam. Oporavak zbog pandemije će biti veoma brz. Sasvim drugačiji će biti rezultati rata u Ukrajini. Još se ne zna kada će se završiti, no on očigledno ekonomski najviše pogađa Rusiju jer EU relativno uspešno uvodi sankcije i postepeno smanjuje zavisnost od ruskog gasa. Kod toga sam obraziv, ne žuri se previše, da ne bi štetili sami sebi. Ukrajinski rat je, inače pre svega politički učvrstio, EU, pa i njenu ekonomiju.

* Pre dve godine za "Novosti" ste rekli da je korona kraj liberalnog kapitalizma, koliko ste bili u pravu?

- Korona je sa mnogim preraspodelama dohodaka i socijalnim merama, barem u Sloveniji, pridonela preraspodeli u korist siromašnih, mada se razlike nisu mnogo smanjile.

* Kako će izgledati svetska ekonomija ako energenti uskoro ne pojeftine?

- Vratiće se inflacija i povećaće se interesovanje za druge vidove energije, a to se neće desiti preko noći. Mislim, ipak, da će se cene energenata smiriti.

* Može li Evropa bez energenata iz Rusije? Nedostaje još 40 odsto gasa i 30 odsto nafte, iako su iz EU nakon krimske krize rekli da će se odreći energije iz Sibira - ta zavisnost je za osam godina povećana...

- Krimska kriza je bila daleko manje značajna od sadašnje. Nakon nje niko nije ozbiljno razmišljao o sadašnjem ratu, pa je sve išlo starim putem, sankcija i nije bilo. Tek sada je, na primer, došlo do zamrzavanja radova na "Severnom toku", za vreme krimske krize niko nije razmišljao o Krimu kao delu Ukrajine, to se ni sada neće promeniti.

* Da li će iz ove krize više profitirati SAD ili Kina?

- Prema mom mišljenju dugoročno - Kina, a kratkoročno SAD, koje su rat dobro iskoristile za prodaju svog gasa i naoružanja, te jačanje uloge u NATO.

* Rekli ste da je Srbiji dosad bilo lakše zato što je u tesnim vezama sa Rusijom. Kako biste vi, da ste u našoj poziciji odgovorili na zahteve za sankcijama?

- Kao ekonomista odgovorio bih slično Srbiji, kao čovek pridružio bih se sankcijama, a to ne bi imalo efekta na rat. Mislim, da je Srbija jedina zemlja s redovnim avionskim linijama između Beograda i Moskve. Iako mađarski premijer Viktor Orban podržava Putina i ne sarađuje u sankcijama, on zbog članstva u EU takve podrške kao Srbija ne može sebi priuštiti.

* Kao jedan od svedoka raspada SFRJ kako vidite taj "naš" prostor danas?

- Prvo, moram da kažem, da ima mnogo sličnosti između događanja u Jugoslaviji i u Ukrajini. Krivica nije samo na ruskoj strani nego i na ukrajinskoj. Centralna vlast u Kijevu nije omogućila autonomije Luganska i Donjecka, dakle dela u kojem je stanovništvo rusko i koje je tražilo veću samostalnost, nekakvu konfederaciju. Ono se zbog toga sve više oslanjalo na Rusiju, što je Putin iskoristio. Sigurno je, da je veliki deo stanovništva Krima proruski. I kod nas je bilo slično. Slovenija je tražila nekakvu konfederaciju odnosno asimetričnu federaciju na što Tuđman i Milošević nisu pristali. Obojica su sanjali o velikoj Hrvatskoj odnosno velikoj Srbiji. Nažalost, razumni ljudi - na primer Kučan i Gligorov, nisu prevladali zbog čega je nastao krvavi rat u kojem je najviše stradala Bosna. Stradanje stanovištva u Ukrajini je mnogo veće, jer se radi o većoj zemlji.

* Ko je za to kriv?

- Veliki deo krivice pada na SAD, koja širi NATO, mada je očigledno, da Rusija to neće dopustiti, da Ukrajina postane članica, što dobro znaju i na zapadu na to tiho pristaju. Samim tim je Putin postigao jedan od ciljeva. Valja nešto dodati, 90 odsto sadašnjih vesti iz Ukrajine su vesti koji povećavaju krivicu Moskve i smanjuju krivicu ukrajinske strane.

SRBIJA BILA PAMETNIJA OD EU

* SRPSKA privreda je kroz koronu imala drugi po visini rast na Starom kontinentu, da li pratite stanje u našoj ekonomiji i kako ga ocenjujete?

- U korona krizi bili ste očigledno pametniji od EU i niste postavljali toliko ograničenja.