EVROPSKA UNIJA UCENJUJE SRBIJU: Ako hoćete naftu, uvedite sankcije Rusiji

Pretnje da će našoj zemlji biti obustavljen dotok sirove nafte ukoliko to ne učini, ozvaničene su u Odluci Evropskog saveta koja je doneta 8. aprila i objavljena u "Službenom glasniku" EU. Iz briselskih krugova, predstavljeno je da će ovim aktom Srbija, odnosno kompanija NIS, da bude izuzeta od zabrane uvoza crnog zlata preko hrvatskog naftovoda "Janaf". Međutim, formulacija u tekstu Odluke broj 2022/578, pokazuje da je EU, zapravo, pravno utemeljila instrument za ucenjivanje Srbije. U prevodu, snabdevanje naftom će se nastaviti bez problema, ako uvedemo sankcije Rusiji. Takve poruke stižu nam otvoreno ovih dana i od predstavnika Evropske unije.

U Odluci Evropskog saveta se navodi da je svrsishodno da se od sankcija izuzmu zemlje Zapadnog Balkana, Evropskog ekonomskog prostora i Švajcarska. Ali, odmah u sledećoj rečenici, ističe se da Evropska unija očekuje brzo i potpuno usklađivanje svih zemalja regiona sa restriktivnim merama EU, uključujući i one koje se tiču ruskih akcija koje destabilizuju situaciju u Ukrajini. Imajući u vidu da od pomenutih zemalja, jedino mi nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, jasna je namera Evropske unije.

- Formulaciju u odluci Evropskog saveta, Brisel i "Janaf" mogu da tumače tako da će se poslovna saradnja sa NIS-om nastaviti po starom bez problema, ali može i na drugačiji način - objašnjava naš izvor.

- Ako budu hteli da kazne i disciplinuju našu državu, vrlo lako mogu da kažu da će Srbija biti izuzeta kada bude uvela sankcije Rusiji. Sve ostale zemlje koje su navedene u Odluci, uskladile su se sa Evropskom unijom u tome.

Do sada je RF pokazala razumevanje za naše dosadašnje glasanje u UN zbog pritisaka kojima smo izloženi, ali pitanje je do kog nivoa će to tolerisati i koliko dugo će Srbija uspevati da se održi u poziciji veštog ekvilibriste. Ako izuzmemo činjenicu da je Rusija prijateljska zemlja, uvođenjem sankcija, izgubili bismo zaštitnika srpskih interesa u Savetu bezbednosti UN, i doveli bismo u pitanje svoju energetsku stabilnost i bezbednost, imajući u vidu da potpuno zavisimo od ruskog gasa.

Kako se pritisci na Srbiju pojačavaju, stručnjaci ukazuju da će se na kraju, kao dugoročno rešenje za normalno poslovanje NIS-a, nametnuti promena njegove vlasničke strukture. U javnosti se već spekuliše o zainteresovanim kompanijama. Predsednica Vlade Ana Brnabić u sredu je rekla da u ovom trenutku ne očekuje da Srbija bude uključena u sankcije EU i dodala da se svakog dana razgovara sa ruskim partnerima o NIS-u i različitim opcijama za rešavanje pitanja snabdevanja naftom. Ona je naglasila da ne isključuje nijedan scenario, pa ni promenu vlasničke strukture Naftne industrije Srbije i ulazak azerbejdžanskog "Sokara" ili neke druge firme. Prema njenim rečima, u ovom trenutku ne postoji problem, Srbija je izuzeta od sankcija i nafta će nastaviti nesmetano da teče "Janafom".

Podsetimo, Brisel je polovinom marta, četvrtim paketom sankcija, zabranio trgovanje ruskim kompanijama, čime je obuhvaćen i "Gaspromnjeft" većinski vlasnik NIS-a. Time bi Naftnoj industriji Srbije bilo onemogućeno da od 15. maja uvozi sirovu naftu preko "Janafa" i bila bi jedina kompanija koja je potpala pod udar ovih mera, jer su firme koje rade na teritoriji EU izuzete. Odluka Evropskog saveta o izuzeću doneta je neposredno nakon glasanja Srbije za suspenziju Rusije u Savetu UN za ljuska prava. Predsednik Aleksandar Vučić, tada je rekao da je naša država ucenjena da neće biti izuzeta od sankcija EU ukoliko ne bude glasala na taj način. Portparol Evropske unije Peter Stano, 8. aprila, nakon donošenja Odluke, nije hteo da potvrdi za sajt European Western Balkans da će NIS biti izuzet od zabrane trgovanja. Na konkretno pitanje, odgovorio je da je efikasno sprovođenje sankcija EU priortet Evropske komisije, i da s obzirom na poverljivu prirodu tog procesa, nema više komentara.

Zvanična izjave od predstavnika Evropske unije u kontekstu situacije sa NIS-om, stigla je juče, i ne razlikuje se od poruka koje smo do sada slušali. Šef Delegacije EU u Srbiji, Emanuel Žiofre, naglasio je da zemlje kandidati imaju obavezu da se postepeno usklađuju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Potom je ukazao da je Unija revidirala svoja pravila, kako bi partnerske zemlje, među kojima su Srbija, Zapadni Balkan, Švajcarska i Norveška, bile izuzete od posledica sankcija.

Nemački ambasador u Srbiji, Tomas Šib bio je oštriji.

- Nemačka i Evropska unija očekuju od Srbije da se priključi sankcijama Rusiji, jer je Beograd na putu ka članstvu EU - naglasio je juče Šib, gostujući na jednoj televiziji. - Svesni smo šta znači osloboditi se energetske zavisnosti i želimo da pružimo podršku Srbiji.

Ova poruka ili pretnja, stiže samo dva dana nakon što je predsednik Nemačke, Frank-Valter Štajnmajer izjavio u Varšavi da ta zemlja, zbog strukture nemačke privrede, ne može tako brzo da se oslobodi zavisnosti od uvoza ruske nafte i gasa.

Jasno je da će se pritisci na Srbiju samo pojačavati i da će EU nastaviti da nas ucenjuje "zavrtanjem" nafte. Kako stručnjaci ocenjuju, ako NIS ne bi radio, bilo bi teško da se snabdevanje našeg tržišta zadovolji iz drugih rafinerija. Našem rukovodstvu će, nesumnjivo, biti potrebno mnogo mudrosti i veštine u danima koji slede.

RASKOL U EVROPI ZBOG EMBARGA?

EVROPSKA unija pripremila je predloge za embargo na naftu iz Rusije i radi na tome da to bude deo sledećeg, šestog paketa sankcija, prenose svetski mediji ovih dana. Ciljanje na rusku naftu, koja čini oko četvrtine uvoza crnog zlata u Uniju, smatra se sledećim korakom u nastojanju da se izvrši pritisak na Rusiju. Tim povodom, španski list "Pais", pozivajući se na diplomatske izvore, piše da pitanje zabrane uvoza ruske nafte preti da podeli Evropsku uniju. Rizik od raskola, kako navode, posebno se osetio 11. aprila tokom sastanka ministara spoljnih poslova EU, na kojem su analizirane posledice embarga na rusku naftu i gas.

USLUŽNA PRERADA

SPECIJALNI savetnik ministarke energetike, Petar Stanojević je govoreći o različitim scenarijima za slučaj prekida snabdevanja "Janafom", rekao da se razmatra mogućnost da neke od kompanija naprave tzv. uslužnu preradu.

- Ako bi firma koja je 100 odsto u državnom vlasništvu, kupila i preradila naftu u rafineriji, teško je zamislivo da bi ona bila predmet sankcija, jer onda one ne bi bile usmerene prema "Gaspromnjeftu", većinskom vlasniku NIS, već prema nama - kazao je Stanojević.

Međutim, stručnjak za energetiku, Željko Marković, smatra da i kod tog rešenja treba biti oprezan. Četvrtim paketom sankcija EU, kako navodi, predviđeno je da i firme koje posreduju u poslovima sa kompanijama na koje se odnosi zabrana trgovine, mogu biti predmet sankcija.