SRPSKO ZRNO SVET PLAĆA SUVIM ZLATOM: Zemlje EU nas ucenjuju zbog žita, lažiraju i ugovore kako bi došli do naše pšenice

I dok je žetva ukrajinske pšenice pod upitom, pritisci na našu zemlju rastu, jer mnoge zemlje EU žele da se dokopaju upravo srpskog zrna. U jesenjoj setvi zasejana je pšenica na nekih 630.000 hektara, što je znatno više nego što je nama potrebno.

Proizvodnja pšenice, u ovim uslovima, dostigla je rang blaga, pa ne čudi što je jedna država EU, antidatirala postojeće ugovore, kako bi se dokopala naše pšenice i kukuruza.

Umalo nije nastao diplomatski skandal jer su prijavljeni zahtevi prevazišli učtivost diplomatske prakse.

Državne službe češljaju sada sve ugovore koji su sklopljeni pre odluke Vlade o zabrani izvoza pšenice, brašna, kukuruza i suncokretovog ulja. Falsifikovanjem isprava povećavaju se količine žita koje su prvobitnim ugovorima bile predviđene.

Prošlogodišnji rod pšenice bio je 3,5 miliona tona. Potrebe Srbije su oko 1.550.000 tona, a to znači da ostatak može da se izveze. U našoj zemlji i sada imamo dovoljno pšenice za izvoz, ali je Vlada stavila zabranu i ograničenja. Tako, određene količine mogu da izađu samo u Severnu Makedoniju, Albaniju i Italiju.

- Kukuruz i pšenicu najviše izvozimo u Rumuniju i Italiju, a zatim u BiH, Severnu Makedoniju, Albaniju, Austriju, Crnu Goru i Nemačku - kazao je Branislav Gulan, agroanalitičar.

I dok Srbija pokušava zabranom izvoza da stabilizuje sopstveno tržište, cene na svetskim berzama kukuruza i pšenice "lete u nebo". Tako je, kako su nam rekli u

Produktnoj berzi Novi Sad, pšenica u Čikagu, prošle nedelje, koštala 384,05 dolara po toni, dok je u Parizu bila 364,50 evra po toni. U Čikagu se juče trgovalo pšenicom po ceni od 405,51 dolar po toni, a u Parizu 399,25 evra po toni. To znači da je pšenica u Americi poskupela za 5,6 odsto, a u Parizu za 9,5 procenata, i to samo za nedelju dana.

- Osim zbog rata u Ukrajini, cena pšenice u Čikagu raste i zbog suše u tim područjima, ali i inflacije - ističu u Produktnoj berzi Novi Sad.

- U Francuskoj je generalno manja površina posejana. A Ukrajina, na kraju, utiče na sve.

Što se tiče Srbije, prošle nedelje se trgovalo po ceni od 34,70 do 35,50 dinara za kilogram, bez PDV. Ponuda je bilo i za 36 dinara, ali nije postojala tražnja. Ove nedelje trgovalo se po ceni od 35,50 dinara za kilogram, bez PDV. To su uglavnom naši kupci, domaći prerađivači.

Zbog rata u Ukrajini, ali i zabrane izvoza žitarica iz Rusije, procenjuje se da bi oko 30 odsto sveta moglo da ostane bez pšenice. Naročito ako se zna da ove dve države učestvuju sa oko 30 odsto u svetskom izvozu pšenice, a kod kukuruza oko 20 procenata. U robnim rezervama trenutno ima 800.000 tona pšenice i milion tona kukuruza.

ZABRANA IZVOZA ŠTETI MLINARIMA

VLADA Srbije odobrila je izvoz već ugovorenih količina žitarica za Severnu Makedoniju, Albaniju i Italiju. Izvoz brašna, inače je zabranjen, što dodatno urušava mlinsku industriju u našoj zemlji.

- Odobren je izvoz pšenice u Severnu Makedoniju, u količini od oko 100.000 tona, a znamo da je ova zemlja, poslednjih deset godina, od Srbije u proseku kupovala 67.288 tona pšenice - istakao je Zdravko Šajatović, direktor "Žitounije" Novi Sad.

- Uz to, u prvih devet meseci tekuće ekonomske godine 60.306 tona. Da li uopšte znamo koja će količina te pšenice otići u reeksport susednim državama, našim direktnim konkurentima.

SASTANAK U VLADI KOD PREMIJERKE

PREDSEDNICA Vlade Srbije Ana Brnabić juče je razgovarala za predstavnicima Udruženja žita Srbije. Tema sastanka bila je odluka Vlade o privremenoj zabrani izvoza pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja. Premijerka je predložila da se nastavi analiza trenutne situacije na domaćem tržištu, posle čega će biti održan novi sastanak.