BEZ ZARADE PRED PROLEĆNU SETVU: Ratari bi hteli da se skine zabrana izvoza pšenice, kukuruza i ulja

Kako kažu, iz dana u dan imaju štetu, što im dodatno otežava već nezavidan položaj, ali i pospešuje sve siromašniju predstojeću setvu. Da bi trebalo ukinuti ovu uredbu, smatraju i stručnjaci iz Privredne komore Srbije, ali i Udruženja "Žita Srbije".

U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata upozoravaju da se ovim dovodi u pitanje dalja proizvodnja, jer uz finansijsku štetu koju imaju zabranom izvoza, đubrivo i gorivo plaćaju po cenama koje prate trendove u svetu. Kako kažu, Srbija proizvodi pšenicu i kukuruz u velikoj meri iznad sopstvenih potreba, pa je naša poljoprivreda izvozno orijentisana. Kada nema izvoza, na domaćem tržištu se stvaraju viškovi, a njihova cena pada. Domaće tržište je moglo da se sačuva i da je država povećala kupovinu za Robne rezerve Srbije.

Nedavno je ministar poljoprivrede Crne Gore Aleksandar Stijović izjavio da su poslali podatke o potrebnim količinama brašna, ulja i žitarica na mesečnom nivou i da očekuju odluku Vlade Srbije.

Prema njegovim rečima, potrebe Crne Gore za pšenicom su oko 50.000 tona za šest meseci, uključujući i za mlevenje u brašno. A brašna kao alternative pšenici 35.000 tona za isti period. Kukuruza za stanovništvo oko 3.000 tona, za stočnu hranu oko 20.000 tona, a jestivog ulja oko 3.000 kilolitara. Sve ovo na šestomesečnom nivou.

Kako nezvanično saznajemo, u Ministarstvu poljoprivrede, Crna Gora nije imala neke neuobičajeno veće količine koje je tražila.

- Niko još ne zna kolika je šteta, ali se ne zna ni do kada će to trajati i šta će biti posle ove zabrane - smatra Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

- Sada bi trebalo da bude najintenzivniji izvoz, jer idu barže i cena je najbolja u martu, aprilu i maju. Uz to, dodatni problem je taj što nemamo mnogo vremena do nove setve. Potrebno je isprazniti silose, a ako se to bude "nasilno" radilo, pitanje je kakva će biti cena. Ne može odjednom velika količina robe da izađe. Treba natovariti od silosa do luke, pa odatle na barže i dalje da se vozi. Dinamika pražnjenja nije tako brza. Kažu da u robnim rezervama ima oko 800.000 tona pšenice i oko milion tona kukuruza.

Prema rečima Bogunovića, zna se da je rod pšenice bio 3,7 miliona tona i da je naša potrošnja oko 1,7 miliona tona. Do sada je izvezeno oko 750.000 tona pšenice i oko 85.000 tona brašna. To znači da je nekih 850.000 tona pšenice ostalo za izvoz. Trguje se samo onim količinama koje pokrivaju raniji ugovori. Terminski ugovori, međutim, ne rade se za brašno. Region u proseku godišnje povuče oko 60.000 tona pšenice.

- Prošle godine bio je slabiji rod kukuruza za nekih 20 odsto, ali i dalje imamo značajne količine za izvoz - kaže Bogunović.

- Sada se ne trguje kukuruzom, stočni fond ne raste, već se smanjuje i imamo ga dovoljno.

Nije logično ni brašno što ne dozvoljavaju, naročito što se godinama borimo da povećamo tu prodaju. Bolje je da izvozimo brašno nego pšenicu. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da su kupci oslonjeni na nas.

DOVOLjNO I ULjA

PREMA rečima Bogunovića, Srbija proizvede duplo više ulja nego što su njene potrebe.

- Oko 170.000 tona ulja proizvedemo, a potrošimo skoro 80.000 tona - objašnjava Bogunović.

- I tu imamo standardne kupce. Ipak, najveći problem će biti ovogodišnja setva. Jer đubrivo ne samo što je skupo, već ga i nema.

KRENULI KAMIONI ZA ALBANIJU

KOLIČINE pšenice i kukuruza koje su ocarinjene krenule su put Albanije. Za ovu zemlju dogovoren je izvoz 30.000 tona pšenice i 17.000 tona kukuruza. Kako je rekla Sunčica Savović, direktorka Udruženja "Žita Srbije", njihove članice, prema ranije sklopljenim ugovorima, imaju obavezu da do 30. juna na različita tržišta izvezu 459.000 tona pšenice, a do 30. septembra 670.000 tona kukuruza.

Inače, Vlada Srbije juče je odobrila izvoz i u Italiju.