GORIVO IDE I DO 200 DINARA? Nafta dostiže maksimalne vrednosti još od 2014, derivati prate cenu

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), ističe da smo trenutno u periodu najviših cena goriva u poslednjih 10 godina. Analiza zvaničnih podataka UNKS pokazuje da je evrodizel za pet meseci, od 30. avgusta do 31. januara, poskupeo u proseku za 16,95 dinara. To znači da vozači za pun rezervoar ovog goriva treba da izdvoje oko 850 dinara više. Istovremeno benzin ima višu cenu za 8,99 dinara, dok je auto-gas skuplji za 2,8 dinara.

Ovo je posledica berzanskog kretanja sirove nafte brent, koja dostiže najviše nivoe u poslednjih sedam godina. Prelivanje ovog rasta crnog zlata na maloprodajne cene derivata je neminovno i isto se odražava u svim zemljama. Međutim, koliko će gorivo koštati zavisi i od dažbina na derivate. Ukoliko država ne smanji akcize, nisu nerealne procene da bi litar goriva uskoro mogao da dogura i do 200 dinara. Bora Tatić, predsednik Udruženja privatnih benzinskih stanica, ocenjuju da je situacija na tržištu potpuno neizvesna.

- Teško je dati bilo kakvu prognozu šta će se dalje dešavati sa cenom sirove nafte, koja utiče na maloprodajne cene goriva - kaže Tatić. - Sve je neizvesno kao što odavno nije bilo. Kako je krenulo, 200 dinara za litar goriva nije daleko.

Cena sirove nafte na svetskom tržištu juče u toku dana zabeležila je blagi pad, išla je ispod 89 dolara za barel. Mićović ocenjuje da to znači da su se tržišni parametri uravnotežili i zaustavila na tom, malo višem nivou. Međutim, kako ističe, procene analitičara i dalje ostaju da će crno zlato u ovoj godini dostići 100 dolara po barelu.

- Nafta je berzanska roba, i Srbija, kao ni bilo koja druga zemlja, ne može biti izolovana od promena na svetskom tržištu - objašnjava Mićović za "Novosti". - Dok god sirovina za proizvodnju goriva, odnosno sirova nafta, poskupljuje, to će se odražavati i na cene na benzinskim stanicama. Ovaj uticaj jedino može da ublaži ili potpuno eliminiše država promenom dažbina koje se naplaćuju u prometu derivata.

Objašnjavajući razliku u ceni i odnos između evrodizela i benzina, Mićović ukazuje da to zavisi od regionalnih i lokalnih tržišta. On ocenjuju da je sada, po svemu sudeći, kod nas veća potražnja za dizelom.

Svetski mediji pišu da su cene nafte na svetskim tržištima i prošle sedmice opet porasle dostigavši najviše nivoe u poslednjih sedam i više godina. Kao razlog navode da se trgovci plaše poremećaja u snabdevanju zbog ukrajinske krize. To je šesta nedelja zaredom da nafta beleži skok na tržištu. Cena barela na londonskoj berzi porasla je prošle sedmice 2,4 odsto, na 90,03 dolara, dok je na američkoj poskupeo dva procenta, na 86,82 dolara.

U petak, 28. januara, cene nafte su u jednom trenutku bile i veće, pa su dostigle najviše nivoe od 2014. godine, jer se trgovci plaše da bi ukrajinska kriza mogla da izazove poremećaje na tržištima energenata. Veći skok crnog zlata sprečilo je jačanje dolara, čija je vrednost prema grupi valuta prošle sedmice porasla 1,7 odsto i dostigla najviše nivoe od polovine 2020. godine, jer se očekuje da će američka centralna banka uskoro podići ključne kamatne stope. Bankar.me reports konstatuje da, kako se cena nafte izražava u dolarima, to je čini dodatno skupljom u ostalim valutama, pa slabi potražnja.

SUSEDI KONTROLIŠURAST

U CRNOJ Gori država svake dve sedmice utvrđuje maksimalno dozvoljene cene goriva i od utorka je litar benzina poskupeo za oko šest dinara, jer je njegova cena povećana sa 1,45 na 1,50 evra - kaže Tomislav Mićović iz UNKS. - Dizel košta oko osam dinara više, korigovan je sa 1,32 na 1,39 evra. U Makedoniji je cena goriva, takođe, pod kontrolom države. U poslednje četiri nedelje, benzin i dizel skuplji su za četiri denara, ili nešto više od dva dinara po litru.