REKORDNA ULAGANJA UPRKOS KORONI: Podaci NBS pokazali da pandemija nije negativno uticala na upliv direktnih stranih investicija
PRILIV stranih direktnih investicija od 3,9 milijardi evra tokom prošle godine, predstavlja novi rekord. Prema ovim preliminarnim podacim Narodne banke Srbije za 2021. godinu, time je za 1,2 odsto nadmašena prethodna maksimalna cifra od 3,81 milijardu evra iz 2019. godine. Pandemijske godine, kako pokazuje statistika nisu uticale na to da strani investitori ulažu i već postojeće, ali i nove projekte.
Foto Novosti
Ako se direktne strane investicije uporede sa podacima iz 2020. godine, lane je priliv bio veći za čak 27,1 procenat! Nedavno je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković ukazala da je to veliki uspeh za Srbiju i istakla da se strani investitori odlučuju da ulažu i otvaraju fabrike u našoj zemlji, što utiče na rast naše privrede, plata, većih prihoda od poreza u budžet.
- Pandemija virusa korona nije znatnije uticala na ulaganja u Srbiju, pa je tokom dve pandemijske godine, u 2020. i 2021. naša zemlja privukla 6,9 milijardi evra - kažu u Narodnoj bannci Srbije. - To je pre svega rezultat očuvanja makroekonomske, finansijske i stabilnosti deviznog kursa. Osim toga, procenjujemo da je ključnu ulogu u ostvarivanju ovako visokog priliva imalo donošenje paketa monetarnih i fiskalnih mera za pomoć građanima i privredi na samom početku pandemije.
Gledano u dužem periodu unazad, od 2007. do početka 2017. godine, godišnji priliv stranih direktnih investicija iznosio je 2,1 milijardu evra. Još je veći skok zabeležen poslednjih pet godina, kada je ukupno stiglo 16,7 milijardi evra.
- U prethodnih pet godina prosečan godišnji priliv stranih direktnih investicija povećan je za više id 50 odsto - kažu u Centralnoj banci. - Počevši od 2017, zaključno s preliminarnim podacima za 2021, u proseku je iznosio preko 3,3 milijarde evra. Kada je reč o strukturi ovih ulaganja, za razliku od ranijeg perioda, a naročito pre 2012. godine, znatno više investicija usmereno je u razmenljive sektore, pre svega prerađivačku industriju, što smatramo ključnim za nastavak dvocifrenog rasta srpskog izvoza i u narednim godinama.
Kako u NBS dodaju, od 2014, izvoz robe i usluga povećan je sa 14,5 milijardi evra, koliko je iznosio 2014, na više od 28 milijardi evra, koliko procenjuju da je bio 2021. Najveći deo tog rasta, objašnjavaju stručnjaci, rezultat je povećanja izvoza prerađivačke industrije i iz sektora informaciono-komunikacionih, poslovnih i transportnih i usluga turizma.
SA REZERVOM 2011.
KAKO stručnjaci smatraju, period do 2012. godine obeležili su prilivi po osnovu velikih privatizacija, prodaje mobilnih operatera i licence za mobilnog operatera, privatizacije bankarskog sektora, trgovinskih kuća, kao i prodaja jednog od domaćih trgovinskih lanaca belgijskoj kompaniji "Delez" 2011. Iz NBS kažu da prilive te godine, koji su ukupno iznosili oko 3,54 milijarde evra, treba uzeti s rezervom, jer se radi samo o promeni vlasništva.
VIŠE ZAPOSLENIH, VEĆE PLATE
ZBOG skoka stranog priliva i ulaganje države u infrastrukturu, broj zaposlenih u privatnom sektoru je od kraja 2014. povećan za 24 odsto - podatak je Narodne banke Srbije. - Zaposleno je više 329.000 ljudi. Krajem 2014. godine u privatnom sektoru u Srbiji formalno je radilo 1.356.704 zaposlenih, a u novembru 2021. - 1.685.283. Rast zaposlenosti zabeležen je u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, IKT uslugama... Prosečna plata povećana je sa oko 40.000 dinara pre sedam godina na 63.400.