ŠTEDNJA, ALI BEZ ZARADE: Privatni penzioni fondovi ne obezbeđuju značajne prinose svojim klijentima
PRIVATNI penzioni fondovi u Srbiji za 15 godina rada nisu privukli značajan broj radnika da u njima štede za stare dane, a onima koji su im ukazali poverenje - nisu obezbedili dovoljnu "zaradu".
Foto Tanjug
Tako bi ukratko zvučala ocena Fiskalnog saveta o radu ovih finansijskih institucija. Savet zato preporučuje nekoliko izmena koje bi, veruju, obezbedile veće prinose i više klijenata.
Državni penzioni sistem ostaje glavni izvor prihoda najstarijim sugrađanima. Privatni penzioni fondovi bi trebalo da obezbede dodatni priliv. Kako sada stvari stoje, međutim, ta štednja nije dovoljno isplativa.
- Dosadašnja investiciona politika, koja se dominantno oslanja na državne obveznice, nije u stanju da štedišama pruži zadovoljavajuće stope prinosa koji su u prethodne dve godine bili negativni u realnom iznosu - upozorava Fiskalni savet.
- Uprkos izdašnim i ekskluzivnim poreskim olakšicama, penzijski fondovi nisu uspeli da se probiju na tržištu rada, što pokazuju podaci, i manje od deset odsto radnika ima otvorene račune, dok svega tri odsto iole redovno štedi u penzijskim fondovima.
Fiskalni savet predlaže da se ukine limit da samo deset odsto imovine sme biti investirano u inostranstvu. Da se omoguće garancije pozitivnih nominalnih prinosa fondovima koji žele da isključivo investiraju u državne obveznice, uz višestruko smanjenje naknada koje naplaćuju od štediša. Fiskalni savet, takođe, smatra da bi postojeće regresivne i izdašne poreske olakšice trebalo zameniti skromnijim i progresivnijim direktnim budžetskim subvencijama.