NAFTA SKUPLJA NA DUŽI ROK: UNKS - Postoji prostor da se smanje akcize

 To je posledica berzanskih kretanja sirove nafte brent koja je dostigla najviše vrednosti za poslednjih sedam godina i u četvrtak ujutru je iznosila 88 dolara po barelu. Zabrinjavaju procene analitičara da će za nekoliko meseci premašti 100 dolara, a postoji i opasnost da dođe do problema u snabdevanju.

Juče je litar benzina na pojedinim stanicama u našoj zemlji koštao od 167,90 do 168,40 dinara, dizela od 175,4 do 176,90, a auto-gasa 93,90 do 95,90 dinara. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Tomislav Mićović ističe da Srbija većinu nafte uvozi i da to sve utiče na cene, tako će se i ovaj skok sirovine odraziti na naše tržište.

- Cena naftnih kompanija, distributera, uvek prati njihove troškove - objašnjava Mićović. - U sadašnjoj situaciji, državama ostaje da gledaju da smanje svoj udeo. Kada su ovako visoke cene, prihod od PDV-a je veći nego što je naša zemlja projektovala. Postoji tu prostora da država smanjenjem fiskalnih opterećenja goriva pomogne celoj ekonomiji i društvu da se ne prenese taj uticaj na sve proizvode i usluge, jer to će onda izazvati jednu lančanu reakciju.

On je podsetio da nas osim ovoga, kao i svake godine, očekuje i usklađivanje akciza sa godišnjim indeksom lanjskih potrošačkih cena. Sada će, prema njegovima rečima, taj iznos biti 5,5 dinara, što je više nego za četiri prethodne godine zajedno. Lane je bilo 0,89 dinara, godinu dana pre 1,20, a 2019. je iznosilo 1,30 dinara. Kako je objasnio, sadašnji skok cene sirove nafte razlikuje se od ranijih, jer, po svemu sudeći, neće biti kratkog daha.

- Ovog puta analitičari sa svih strana se slažu da vrlo brzo, do proleća, možemo doći do cene veće od 100 dolara po barelu - naglasio je Mićović. - To je veoma zabrinjavajuće i to treba da upozorava i našu vlast da pripreme odgovor na tako nešto.

Cena nafte je, kako navodi, dostigla najviše vrednosti od oktobra 2014. godine. To je posledica geopolitičkih tenzija, redukovane proizvodnje, ali i povećane potražnje. On navodi da na tržištu nema dovoljno nafte, da postoje veliki rizici, pa se i zalihe podižu. Ušli smo u period rasta cena "crnog zlata" koji neće tako brzo stati.

- Sada više faktora utiče istovremeno, napad na postrojenja u Saudijskoj Arabiji, napeto je na granici Ukrajine, a najkrupnija stvar u poslednja dva dana je havarija na vrlo bitnom naftovodu koji iz Iraka dovozi "crno zlato" na Mediteran, koji je bitan i za našu zemlju - ističe Mićović. - Srbija se snabdeva u Mediteranu, svaki deficit tu može izazvati problem u snabdevanju.

Postoji rizik, kako kaže, da nuklearni sporazum sa Iranom bude odložen, a to znači da bi iranska nafta ostala izvan tržišta, što bi povećalo potražnju. On naglašava da bi svaki poremećaj u situaciji kada nema dovoljno "crnog zlata" doveo do njegovog još većeg poskupljenja. Od početka godine brent nafta je skočila za desetak dolara po barelu. Njena cena je 1. decembra bila 68 dolara, a u četvrtak ujutru 88 dolara.

Zamenik predsednika Udruženja privatnih benzinskih stanica Srbije Bora Tatić kaže da nabavne cene goriva polako rastu, ali ne u značajnom iznosu. Za poslednjih mesec dana su benzin i dizel poskupeli dinar do dva, ali pre toga su malo pojeftinili. On ističe da to nije ništa neobično i da ne očekuje velike skokove u narednom periodu.

POTROŠNjA VEĆA NEGO PRE KORONE

POTROŠNjA goriva u Srbiji je veća nego pretprošle godine - ističe Tomislav Mićović iz UNKS-a. - To nije slučaj u mnogim zemljama, ali svi idu ka tome. Očekuje se da će ove godine biti značajno premašena ta potrošnja iz 2019, jer ekonomski rast to uvek vuče sa sobom. S druge strane, ovakav skok nafte će ga smanjiti.