MINISTARSTVO TERA EPS I EMS U BANKROT: Dva ključna preduzeća i Agencija za energetiku uputili dopise zbog obnovljive energije

Ovo proizilazi iz dopisa koje su "Elektroprivreda Srbije", "Elektromreža Srbije" i Agencija za energetiku krajem decembra uputili Ministarstvu rudarstva i energetike u koji su "Novosti" imale uvid. Osim što investitori dobijaju podsticaje za OIE, a "Elektroprivreda Srbije" mora da kupi svu tako proizvedenu energiju po tržišnim cenama, jedan od najvećih problema je što je EPS odgovoran za balansiranje energije prema važećem Zakonu o korišćenju OIE. To znači da EPS mora da obezbedi obavezne rezerve za situaciju kada, na primer, nema dovoljno vetra za proizvodnju struje iz vetroelektrana.

Stručnjak za energetiku, Miloš Zdravković, ocenjuje da je ovo jedino u interesu stranog investitora, kome se na taj način omogućava da razvija biznis i zarađuje, dok trošak treba da snose "Elektroprivreda Srbije", "Elektromreža Srbije", "Elektrodistribucija" (EDS), država, građani i privreda naše zemlje. U dopisu EPS-a i EMS-a se navode izvodi iz Studije integracije visokog udela OIE, u kojima se razmatraju posledice priključenje vetroelektrana do nivoa od 3,5 gigavata instalisane snage na mrežu, kao i 8,1 gigavata iz različitih obnovljivih izvora. U prvom slučaju je za balansiranje potrebno da se konstantno na rezervi drži od 700 do 1.000 megavata, a u drugom dva gigavata.

Zdravković objašnjava da te rezerve možemo da obezbedimo jedino uvozom električne energije ili izgradnjom dodatnih kapaciteta. On navodi da su vetroelektrane najnestabilnije, a za 3,5 gigavata njihove instalisane snage na mrežu, trošak balansiranja sistema kroz uvoz iznosio bi od 500 do 700 miliona evra na godišnjem nivou. Za 8,1 gigavata iz različitih obnovljivih izvora, uključujući solar i hidro, to bi bilo najmanje duplo skuplje, dakle, milijardu do milijardu i četiristo evra.

Ova situacija bi, kako navodi, dovela do bankrota i raspada našeg elektroenergetskog sistema, totalnog blekauta. Naš sagovornik postavlja pitanje i šta bi se dešavalo u situaciji da dođe do nekih vremenskih nepogoda ili kriznih situacija i da nemamo odakle da uvezemo električnu energiju za balansiranje.

- Za 3,5 gigavata instalisane snage iz OIE, vrednost investicija je ogromna, od 15 do 20 milijardi evra - objašnjava Zdravković. - To pokazuje da je u pitanju neki strani investitor. Čitava termoelektrana "Nikola Tesla", koja je najveći proizvođač električne energije na Balkanu, svih njenih 14 blokova je instalisane snage 3,5 gigavata. Ceo "Đerdap", i naš i rumunski, je 2,1 gigavata instalisane snage.

EPS i EMS u dokumentu poslatom 23. decembra, zahtevaju hitnu izmenu Zakona o korišćenju OIE, odlaganje primene i daljeg donošenja svih podzakonskih akata kojima se daju podsticajne mere za proizvođače struje iz obnovljivih izvora, kao i odlaganje donošenja Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom. Agencija za energetiku je u dopisu dostavljenom nedelju dana kasnije, podržala je ovo i obavestila Ministarstvo da do usaglašavanja stavova po svim zahtevima EPS-a i EMS-a, njihovi predstavnici neće učestvovati u sastancima radnih grupa koje su obrazovane za izradu podzakonskih akata koji uređuju dobijanje podsticaja za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora.

EPS i EMS ukazuju na veliki broj zahteva za priključenje na mrežu objekata OIE, najdalje do 2027. godine, a koji prevazilaze trenutne realne mogućnosti prenosnog sistema i proizvodnog miksa Srbije za obezbeđivanje sigurnog, stabilnog i pouzdanog rada celokupnog elektroenergetskog sistema, a naročito iz ugla balansiranja.

- Podsticajne mere za integraciju OIE iz Zakona o korišćenju OIE, direktno su uticale na značajno povećanje zahteva za priključenje OIE, što za posledicu ima i izvesno će imati ogromne probleme u obezbeđivanju obavezne regulacione rezerve za balansiranje sistema, enormno neekonomično povećanje cene investicionih ulaganja u infrastrukturu EPS-a, EMS-a, i EDS-a, drastično, višestruko povećanje cena struje za potrošače i privredu, koje može ozbiljno da utiče na likvidnost ovih javnih preduzeća i druge posledice na koje smo vam već ukazali - navodi se u dopisu EPS-a i EMS-a.

U dokumentu se zahteva da proizvođači iz OIE moraju da reše svoju balansnu odgovornost kao i svaki drugi učesnik na tržištu i na način kako se to sprovodi u Evropi. Zato traže hitnu izmenu Zakona o OIE, tako da troškovi balansiranja sistema ne opterećuju EPS niti drugo preduzeće u vlasništvu Srbije.

U INTERESU KRUPNOG KAPITALA

STRUČNjAK za energetiku, Miloš Zdravković, ističe da se na globalnom nivou, kroz borbu protiv klimatskih promena nameće korišćenje OIE, što obezbeđuje zaradu krupnom kapitalu. Energija iz obnovljivih izvora, kako naglašava, nije konstantna, a svaki elektroenergetski sistem projektavan je da radi 24 sata dnevno 365 dana u godini na konstantnom naponu.

- Hidroenergija zavisi od vode, kada je nema pada napona, vetroparkovi su najveći problem, mogu da se izgrade veliki pogoni, ali šta ćemo kada nema vetra - ukazuje Zdravković. - Stabilne izvore za kontinuiranu proizvodnju struje i konstantan napon elektroenergetskog sistema 24 sata dnevno, obezbeđuju jedino termoelektrane, bez obzira na to da li su na ugalj, gas ili na nuklearno gorivo.

STABILNO SNABDEVANjE

DRŽAVA obezbeđuje dovoljne količine energije i energenata i za domaćinstva i za privredu, a dodatnim uvozom struje i prirodnog gasa osigurana je energetska bezbednost. Ovo je konstatovano u ponedeljak na sednici Radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima. "Elektroprivreda Srbije" saopštila je da u uslovima intenzivnih snežnih padavina njihovi proizvodni kapaciteti rade pouzdano i stabilno. Kako se navodi, preduzimaju se sve mere da se obezbedi siguran dovoz uglja sa kopova "Kolubare" i "Kostolca" do termoelektrana, koje su oslonac elektroenergetskog sistema Srbije. Iz "Elektrodistribucije" navode da nema ozbiljnijih problema sa snabdevanjem potrošača strujom, a prenosni sistem, takođe, funkcioniše bez teškoća.