FIRME PLAĆAJU BAR 2.000 DAŽBINA: Privreda već deceniju traži uspostavljanje registra neporeskih nameta kako bi znali sve finansijske obaveze
KROZ više od 500 zakona i podzakonskih akata građanima i privredi Srbije razrezano je više od 1.200 neporeskih nameta na republičkom nivou. U samo 15 gradova i opština prebrojano je još toliko taksa.
Foto: Novosti
Za republički budžet, kako pokazuju prošlogodišnji podaci, najizdašnije su bile putarine. Vozači su, putujući kroz Srbiju, na naplatnim šalterima lane izbrojali 26 milijardi dinara. Iako ga privreda traži već čitavu deceniju, registar ovih dažbina još nije zaživeo. Foto: Novosti
Kroz "Projekat za reformu neporeskih prihoda", jedan su kreirali Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut "Mihajlo Pupin", uz podršku USAID-a. U njemu je trenutno više do 2.000 stavki. Ukoliko bi zaživeo, privrednici, pa i građani, na jednom mestu bi videli šta su sve obavezni da plaćaju. Trenutno to mogu da saznaju ako prilježno čitaju zakone, njihove izmene i podzakonska akta.
- Najveći broj neporeskih nameta se plaća u urbanizmu i građevinarstvu - objašnjava Jelena Rančić, analitičar u NALED-u. - U strukturi svih nameta ima najviše taksa - oko tri četvrtine. Naknade, koje se koriste za korišćenje prirodnih dobara, čine oko deset odsto ukupnog broja. Naknade su regulisane zakonom pre nekoliko godina i sve su pobrojane.
Sa taksama je potpuno drugačija stvar. One bi trebalo da se naplaćuju za neposrednu uslugu, rad službenika uprave. Ustanovili smo da ih ima koje se tako pogrešno zovu, jer praktično predstavljaju klasičan porez. Njihovi iznosi se drastično razliku od opštine do opštine.
Nepredvidivi trošak
MILICA Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG, istakla je da je netransparentnost neporeskih dažbina ključni problem koji treba rešiti. - Osim što ih je teško prebrojati i nije izvesno šta sve treba da se plati i kome, problem sa neporeskim nametima je i to što je nepoznato koliko ukupno koštaju građane i privredu - istakla je nedavno Milica Bisić. - Tokom projekta smo popisali čak 1.200 dažbina na republičkom nivou za koje je u jednoj godini naplaćeno oko 160 milijardi dinara.
Podnošenje molbi i prijava u Rumi košta 20 dinara, a u Adi 300. Pojedine opštine imaju deset tarifnih brojeva, a pojedine 150. Istraživanje je pokazalo i da ne postoji apsolutno nikakva pravilnost između njihovog broja, iznosa i naplaćenog novca. U proseku čine 0,2 odsto prihoda lokala.
- Ideja je da ne smeju da se naplaćuju nameti koji nisu u registru - objašnjava Jelena Rančić. - Tako bi se obezbedilo i njegovo ažuriranje. Privredi bi registar značajno olakšao poslovanje. Znali bi na vreme šta sve treba da plaćaju. Sada to shvate tek kada otpočnu biznis.
BONUS VIDEO:
Predsednik Vučić u obilasku Galerija centra, Beograd na vodi