MINISTAR MALI: Država je tu kada je najpotrebnije, „Otvoreni Balkan“ će doprineti rastu celog regiona

- Prema procenama Svetske banke, ukoliko sve ove mere implementiramo na pravi način, mi ćemo imati i do sedam odsto rasta BDP u celom regionu. Za građane Srbije to mnogo znači, pošto smo mi dominantna ekonomija, najveća privreda u regionu. Najveću korist od tog otvorenog tržišta upravo ima naša zemlja, i po pitanju izvoza, i po pitanju otvaranja fabrika- objasnio je ministar gostujući na Pinku, i dodao da nam sada nedostaje radna snaga, što se najviše vidi prilikom zapošljavanja kada investitori otvaraju nove fabrike.

On je podsetio da je jedan od sporazuma koji je potpisan i sporazum o prepoznavanju fitosanitarnih i veterinarskih sertifikata, što je kako je objasnio, do sada bila možda i najveća prepreka za brzi protok robe kroz granice. Prema njegovim rečima, ono što se priznaje u Severnoj Makedoniji, priznaje se i u Albaniji i Srbiji, što znači da se razmišlja o boljoj budućnosti, a ne o tužnoj prošlosti.

Mali je napomenuo i da će građani tri zemlje u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ moći da rade u bilo kojoj od te tri zemlje, a ocenio je i da je jedan od najvećih benefita „Otvorenog Balkana“ to što carina, fitosanitarna i veterinarska inspekcija rade 24 sata, sedam dana u nedelji, čime se obezbeđuje nesmetani protok robe i ljudi.

Rekao je da je Evropska komisija podržala inicijativu „Otvoreni Balkan“, jer je i Evropskoj uniji u interesu da naš region ekonomski napreduje, a svima nam je cilj ulazak u EU.

Ministar finansija se osvrnuo i na zdravstvenu, energetsku i ekonomsku krizu izazvanu virusom korona

- Zemlje se ponovo polako zatvaraju, ali svako se bori za sebe. Ako se sećate prošle godine, imali smo borbu za respiratore, borbu za vakcine, nije bilo jedinstva, niti sloge- objasnio je on, i podsetio da je Srbija po izbijanju pandemije reagovala pravovremeno, pošto je predsednik Vučić  obezbedio respiratore, svu neophodnu opremu i vakcine.

Naveo je i da je Srbija prošle godine izbegla loš scenario, i to ne slučajno.

- Mi smo snažno, pravovremeno reagovali i obezbedili tri paketa pomoći, kako bismo pomogli privredu i građane. Time smo pokazali koliko nam je država jaka, koliko su nam javne finansije stabilne, pokazali smo da svako obećanje koje dajemo, ispunjavamo u dan i u dinar- rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, u februaru stiže novi paket pomoći, pošto će na račune svih penzionera biti uplaćeno po 20.000 dinara.

- Podsetiću da smo u septembru penzionerima uplatili po 50 evra, kao dodatni deo pomoći isključivo za njih. Dakle, vodimo računa o onima koji su po nama najviše ugroženi u ovoj pandemiji. Od januara ćemo imati i povećanje penzija od 5,5 odsto po švajcarskoj formuli, a u februaru će na njihove račune leći pomoć od 20.000 dinara. Ako zajedno pogledate taj rast penzija i pomoć, reč je o ukupnom povećanju od čak 11,2 odsto- naveo je ministar.

Dodao je da nas očekuje povećanje plata u javnom sektoru između sedam i osam odsto od 1. januara, kao i povećanje minimalne zarade za 9,4 odsto.

- U nekoliko proteklih godina idemo sa visokim povećanjem minimalnih zarada. Uz povećanje zarada u javnom sektoru koje gura i rast prosečnih plata, mi ćemo već u decembru imati prosečnu platu oko 610 evra. Smejali su se kada je predsednik Vučić reko da će prosečna plata biti 500 evra. Nisu ni tada verovali, a sada smo već na 610 evra. Mi smo programom „Srbija 2025“ predvideli da prosečna plata u decembru 2025 godine bude 900 evra-  objasnio je on.

Ministar finansija je napomenuo da treba da budemo zadovoljni rezultatima koje smo postigli

- Ove godine imaćemo stopu rasta BDP-a između 7,3 i 7,4 odsto, a uz minus 0,9 prošle godine, Srbija će kumulativno biti broj jedan ili broj dva u Evropi. Svi programi i reforme koje smo realizovali za efekat imaju da u doba najveće ekonomske krize izazvane pandemijom, naša zemlja ostvari najvišu stopu rasta u Evropi. To se nikada nije dogodilo- napomenuo je on, i dodao da će deficit sledeće godine biti manji od planiranog.

Kako je naveo, udeo javnog duga u BDP-u 2022. godine neće biti veći od 58 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto BDP-a.

- Ako pogledate strane direktne investicije, imali smo 3,1 milijardu evra zaključno sa oktobrom. Stopa nezaposlenosti je oko 10,5 odsto, odnosno na nivou iz 2019. godine. Ako posmatramo svaki pojedinačan parametar naša ekonomska situacija je izuzetno dobra. Mi smo pre dve nedelje od agencije „Standard and Poors’s” dobili podizanje kreditnog rejtinga. Oni su podigli naše izglede, i mi smo sada samo korak od investicionog rejtinga. Investicioni rejting znači da ulazite u krug najrazvijenijih i najstabilnijih zemalja sveta što za efekat ima manje troškove kapitala. Lakše će biti poslovanje, postajete atraktivniji i ulazite u grupu razvijenih zemalja. To je za nas i bio strateški cilj- rekao je on.

Podsetio je da je Srbija izgradila tri nove kovid bolnice i da sada gradi fabriku vakcina, a realizuje i velike kapitalne projekte. Između ostalog, rekao je, gradi se čak deset auto-puteva i brzih saobraćajnica, a započela je i gradnju metroa u Beogradu.

On je istakao da je Ministarstvo finansija ove godine predložilo čak 64 zakona, koji su usvojeni u parlamentu, a prošle godine je usvojeno 50.

- Veoma smo aktivni uprkos krizi. Menjamo zakonsku regulativu, idemo napred, usklađujemo je i stvaramo mostove za brži i bolji rast naše ekonomije. Skupština je raspravljala o novom Zakonu o tržištu kapitala, koji je u potpunosti usklađen sa MiFid II, EU normativima, što nam omogućava veći broj instrumenata na finansijskom tržištu. To je ono što je privredi neophodno da ne zavisi samo od bankarskih kredita, već da ima na raspolaganju finansijske instrumente od tokena do obveznica, da ima mogućnost da se finansira i da se razvija- rekao je Mali.

Napomenuo je da je taj zakon jedan u nizu koji prati savremene trendove, i da treba da doprinese još jačem i bržem rastu naše ekonomije.

- Dve godine smo radili na tom zakonu, koji predstavlja i naš reformski cilj, kada je u pitanju sporazum sa MMF-om. Izmenili  smo i Zakon o e-fakturama. U ovom trenutku su izuzetno važne dve inicijative koje sprovodimo –  od 1. maja naredne godine imaćemo nov sistem e-fiskalizacije. Do juče je oko 70.000 privrednih subjekata prijavilo lokacije i tu smo već na polovini. Takođe, oko 50.000 privrednih subjekata se prijavilo za subvencije- rekao je ministar i podsetio da država isplaćuje svake nedelje 100 evra po prodajnom mestu i 100 evra po fiskalnom uređaju. On je pozvao sve preduzetnike, obveznike fiskalizacije da se prijave do 31. januara, do kada je rok za prijavljivanje za subvencije.

Kao drugu važnu inicijativu, on je naveo uvođenje sistema e-faktura i objasnio da je pomeren rok za obaveznu primenu u javnom sektoru na 1. maj 2022. godine.

- Do kraja sledeće godine e-fakture treba da počnu da koriste i oni koji su u privatnom sektoru, a koji su obveznici PDV-a. Taj sistem je veoma važan. Srbija napreduje iz dana u dan, posebno kada govorimo o digitalizaciji. To znači da neće biti papirnih faktura, pečata, potpisa. Sada će sve biti digitalizovano, a kada se upare ulazne i izlazne fakture PDV će se vraćati odmah, u jednom danu. To je neuporedivo transparentniji sistem. Činimo sve da bi poslovno okruženje učinili atraktivnijim i konkurentnijim- naveo je Mali i zaključio da je Srbija pokazala da može da vodi odgovornu ekonomsku politiku i da se izbori sa najtežom krizom, uz podršku i razgovor sa građanima i privredom.